MAGIJSKA MOĆ REČI
Usmeno stvaralaštvo jednog naroda najbolji je pokazatelj njegovog sveukrpnog života. Ostaci najstarijeg verovanja, kao i dinamika njegovog menjanja, najbolje se uočavaju znalačkom rekonstrukcijom kolektšvnog formulativnog kazivanja. Gotovo svi oblici duhovnog života, s posebnim karakteristikama različitih etnopsiholoških zajednica, ukodirani su u bogatu srasku folklornu građu. Bogatstšo narodnog kazivanja upućuje na bogat duhovni život koji se zasnivao na animističkom verovanju, a posebno verovanjem u magijsku moć reči. Tesna povezanost s prirodom u svim oblicima njene pojavnosti rezultiraće bogatim usmenim stvaralaštvom koje je u određenim prilikama imalo svoju praktičnu primenu.
Narodne umotvorine vlasotinačkog kraja nude bogatu građu koja upućuje na najstarije oblike verovanja, koja su se u arhetipskim slojevima svesti sačuvala do današnjih dana. Brižljivo čuvanje narodnih običaja i verovanje u magijsku moć reči održaće civilizacijsku matricu jedne specifične etno-psihološke zajednice. Bogatstvo lirskih narodnih pesama ovog kraja ogleda se u velikom broju lirskih vrsta, posebno onih koje su vezane za obrede i običaje koji su brižljivo negovani u okvirima zatvorene patrijarhalne zajednice. U zbirci su zastupljene sledeće lirske vrste: obredne (koledarske, lazaričke, krstonoške, kraljičke), posleničke (kosačke žetelačke i opšteg karaktera), običajne (svatovske) ljubavne i porodične (opšteh karaktera i uspavanke).
Preovladavanje obrednih narodnih pesama ukazuje na to da je u ovom kraju sačuvan ritualno-magijski odnos prema prirodi. Doslednost u negovanju paganskih obreda ukazuje na tesnu vezu s animizmom na kojem se i zasniva obredna lirika ovog kraja. Negovanje obreda koji je praćen igrom i pesmom, a s ciljem da se umilostive božanstva, nudi bogatu građu o duhovnom životu ovog specifičnog etnosa. Čuvanje arhaičnih obrednih vrsta, koje na metaforičan i simboličan način upućuju na čovekov odnos prema prirodi, dragocen je izvor u proučavanju najdrevnijeg oblika života. Bogatstvo pesničkih slika traži dodatni napor pri njihovom tumačenju koje zahtevaju novi pristup u rekonstrukciji bogate duhovne građe ovog kraja. Sinkretizam, jednostavnost, emocionalnost i slikovitost lirike vlasotinačkog kraja uklapa se, uz izvesne specifičnosti, u odlike sveukupne lirike na balkanskom prostoru.
Osobenost obrednih pesama izražena je u naglašenom negovanju kulta predaka i prirode. Iz obreda i običaja koji su praćeni pesmom uočava se nastojanje zajednice da kroz kultne radnje i magijsku moć reči umilostivi mistična bića da budu blagonaklona prema njoj. Kako je u ovom kraju čitav obredni sistem vezan za zemnjoradnju, to je i najviše pesama koje su u funkciji magijskog obraćanja višim silama. Budući da je u njima primarna religija zemljoradnika, koja je i negovala kult prirode, uočava se i tesna veza između čoveka i božanstava koja utiču na plodnost. Ovaj jedinstveni spoj i njegova neraskidivost najbolje se uočavaju u obrednim pesmama koje su praćene agrarno-maijskim ritualom.
Uoči Božića u ovom kraju su se pevale koledarske pesme, koje potiču još iz paganskih vremena. One su izražavale radost zbog buđenja prirode, a njihov svečan ton bio je u tesnoj vezi s ritualnom radnjom kojom je trebalo umilostiviti božanstva da budu blagonaklona prema čoveku. U njima se često peva i o rođenju Isusa Hrista. Maskirani koleđani su imitativnim magijskim radnjama dočaravali oranje i sejanje, a sam obred je tesnoj vezi s kultom predaka.
Sličnu funkciju imale su i kraljičke pesme koje su se u ovom kraju pevale o Trojicama, sedam nedenja posle Uskrsa. U kraljice su išle samo devojke, svečano odevene i okićene. U obredu je učestvovalo osam devojaka, a birali su se kraljica, kralj i barjaktar. Obred je počinjao pred kraljičinom kućom, a zatim je povorka obilazila seoske domove pevajući pesme vedre sadržine. Zanimljivo je to što su se kraljičke pesme u vlasotinačkom kraju pevale i na Đurđevdan tako da su gotovo srasle s đurđevdanskim pesmama u kojima je posebno naglašen kult bilja. U ovim pesmama često nalazimo ljubavni motiv koji je projektovan u ritualnu radnju branja đurđevdanskog cveća, a nije redak slučaj da ove pesme lako "skliznu" u svatovske. (Cavtelo cveće đurđevo, / Đurđa ga moma beraše).
Posebno mesto u stvaralaštvu ovog etnosa čine lazaričke pesme. One su se vremenom hristijanizovale tako da su vezane za Lazarevu subotu. Lazarice, pre nego što grane sunce, odlaze na potok i obraćaju se vodi. Posebno negovani kult vode u religiji starih Slovena dolazi do punog izražaja u radnji u kojoj prvo jutarnje obraćanje vodi ukazuje na želju za plodnom godinom. Lazarice pevaju pesme mladićima, devojkama, nevestama, deci, domaćinu, domaćici, vojniku, ali i životinjama (kokoški, maci, pčeli...). Izražavanje dobrih namera i želja za plodnošću i blagostanjem, po lepoti i bogatstvu emocija, izdvaja ove pesme od ostalih. U ovoj vrsti posebno mesto zauzima kult bilja (bosiljak, zdravac, trandafil), koje najčešće ima simbolično značenje. U ovim pesmama, posebno u onima koje se pevaju mladiću i devojci, često se nazire i skriveni erotski ton. Kosmička težnja ka blagostanju, spajanju i plodnosti daje im posebnu estetsku vrednost. U jednoj lazaričkoj pesmi koja se peva devojci simbolična slika mućenja vode, u kojoj devojka beli platno, asocira na čin stvaranja novog života (Na bel Dunav bela Rada/ Bela Rada platno beli/ Ovčari voj vodu mute/ A majka voj povikuje/ Ajde ćerko, dosta tolko!" / Progovara bela Rada/ "Ovčari mi vodu mute/ Pa ne mogu brgo dojdem.").
Izrazita slikovitost i metaforičnost lazaričih pesama zahteva pažljivo čitanje i analizu. Pesme ukazuju na rodovsko-zadružnu zajednicu u okviru koje su i ponikle, a koja je negovala kult bilja i životinja. Topao ton pesama koje se peva]u životinjama ukazuje na poseban odnos prema životinjskom svetu. (Mori koko tankošija, / Oj, ti maco, karakaco, / Zablejala mi bela Beca). Vezanost za zemlju i želja za plodnošću rezultiraće estetskim izrazom posebno u pesmama koje se pevaju oraču. U jednoj lazaričkoj pesmi data je vrlo lepa slika orača čiji se volovi porede s dva jelena, ralo s čudnim drvom davinovom, a seme sa sitnim biserom (Volovi mu dva jeleia / Cva ergena / Ralo mu je čudno drvo / Čudno drvo davinovo/ Brana mu je breva breža/ Seme mu je sitan biser).
Narodna lirika ovog kraja veoma je bogata i sačuvala je uspomenu na gotovo sve oblike ljudskog života. Religiozni izraz (posebno paganski) biće prisutan u skoro svim obrednim pesmama s tendencijom hristijanizacije, posebno koledarskih.
Raznolikost duhovnog života ljudi ovog kraja biće posebno izražena u ljubavnim i porodičnim pesmama. Emocionalna zatvorenost ove etno-psihološke daje im posebnu specifičnost. Odnos između muškarca i žene iskazuje se u ljubavnim pesmama u kojima često nailazimo na nemogućnost ostvarivanja ljubavi u okvirima zatvorene patrijarhalne zajednice. Upućenost na bliske porodične odnose česta je prepreka u ostvarivanju ljubavnih želja, što u pesmama često rezultira naglašavanjem lične tragike.
Svatovske pesme odražavaju bogatstvo običaja vezanog za proces inicijacije i čine posebnu vrstu u kojoj osobito mesto zauzimaju pesme koje se pevaju u devojačkoj kući. Njihov elegični ton i emocionalni naboj izdvaja ih iz ostalih pesničkih vrsta vlasotinačkog kraja (Predavaj se, devojko/ Tuđa je kuća, devojko/ Tuga je golema./ Tuđi su dvori, devojko/ Tuđi su naćvi, devojko/ Tuđa je majka, devojko/ Tuga je golema.) Ozbiljnost i strogo poššovanje svadbenog obreda ukazuje ia njegovu drevnost i važnost ovog događaja koji pored rođenja i sahrane predstavlja najvažniji proces inicijacije u čovekovom živošu.
Raznolikost porodičnih odnosa opevana je u porodičnim pesmama u kojima je naglašena složenost unutar porodične zajednice. U zbirci je i jedna uspavanka čija struktura ukazuje na veliku starinu ove pesničke forme.
Manifestacija duhovnog života jednog kolektiva našla je bogat izraz u gotovo svim vrstama lirskog stvaralaštva. Osobenost ovog etnosa došla je do posebnog izraza u kolektivnom usmenom kazivanju koje je odolelo vremenu i danas nudi bogatu građu za dalja istrsživanja duhovnog nasleđa ovog kraja. Moderno tumačenje folklornog nasleđa zohtevalo bi interdisciplinarno istraživanje koje bi moralo uključiti religijske, etnografske, psihološke, muzikološke, lingvističke, kulturološke i druge aspekte proučavanja. Znalačkom rekonstrukcijom ovog bogatog folklornog nasleđa došlo bi se do novog osvetloavanja specifične građe koja je sačuvala kodove drevne civilizacije u različirim žanrovskim oblicima usmenog kazivanja ovog kraja.
Valenšina Pitulić
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
- Iznikal mi struk bosiljak: lirske narodne pesme iz vlasotinačkog kraja; Vlasina, Vlasotince, 2000., str. 133-137.