[Ludo mlado s devojku si zbori]
Ludo mlado s devojku si zbori.
„Oj devojko, bela i crvena,
ta što si mi tolko omilela,
ta što si mi srce osvojila,
ta što si mi na konj' bilje dala?" 5
„Ako sam ti tolko omilela,
ako sam ti srce osvojila,
ako sam ti na konj’ bilje dala,
ti mi dođi večer pred večeru,
dokle nesam ovce nakarala, 10
dokle nesam pseto opuštila,
dokle nesam portu zatvorila,
dokle nesam slatko večerala,
dokle nesam pri majku legnala,
dokle nesam lampu ugasila. 15
Ne povedi vernoga drugara,
ne povedi konja adžamiju,
ne ponesi sivoga sokola,
ne ponesi pušku nišandžiku."
Ludo mlado od radost ne čulo. 20
No povede vernoga drugara,
no ponese sivoga sokola,
no povede konja adžamiju,
no ponese pušku nišandžiku.
Kad su došli k devojkini dvori, 25
puška pukna, dvore obasjala,
soko pisnu, u boga se čuje,
konj zavrišta, ćeremida pade.
Devojka se strašno uspavala;
no ih čula devojkina majka. 30
„Dig se, ćero, živa se ne digla,
kakvo dobro naši dvori snađe."
„Ćuti, majko, živa ne zinala,
ja ga čekam vreme tri godine,
s'g je došja, s njega će si idem." 35
