Ženidba Marka Kraljevića
Podiga' se Murate vezire,
Podiga se u lov u planinu,
Sa svojijeh dvanaest delija. -
Služi cara Marko Kraljeviću,
Pa je caru Marko govorio: 5
„Bogom tebi, moj čestiti care!
„Idem i ja u lov za Turcima."
Jal' je njemu care govorio:
„Ala sinko, Kraljeviću Marko!
„Ti ne odi u lov za Turcima; 10
„Jer ti ne ćeš lova uloviti.
„Man s Turcima kavgu zametnuti.“
Marko ne šće cara poslušati,
Man uzima svog siva sokola
I otide u lov za Turcima. 15
Namera ih namjerila bila,
Kad zađoše u goru zelenu,
I nađoše u gori jezero,
U jezeru utve zlatokrile.
Pušti Murat svog siva sokola, 20
Da ulovi ticu na jezeru;
Al' uteče tica zlatokrila,
U višine pod gornje oblake.
Ne da đavo Marku mirovati,
Veće Marko 'vako besjedio: 25
„Poglavico, Murate vezire!
„Je li cestir da puštim sokola?
„Da uvati ticu zlatokrilu.“
Dopusti mu Murate vezire.
Šalje Marko svog siva sokola. 30
Ode soko pod gornje oblake
I obori ticu zlatokrilu,
Kraj jezera na travu zelenu.
Zla je mana bila u Turaka
I njivije' sivije' sokola; 35
Zlu se manu naučiše biše.
Lov loviti, a krivo d'jeliti.
Od drugoga lova otimati.
Svadiše se dva siva sokola:
Jači soko Marka Kraljevića 40
Te udara turskoga sokola,
Udara ga i papkom i kljunom,
Sve od njega polijetalo perje.
Kad to viđe Murate vezire,
Da je jači soko Kraljevića - 45
Uze Murat Markova sokola
Šnjim udara o jelu zelenu;
Desno mu je isprebija' krilo
I grdne mu već zadade rane, -
Soko cvili u Marka pogleda. 50
Uze Marko ranjena sokola,
Grdne njemu rane previjao
I ovako Marko govorio:
„E, sokole, siva tico moja!
„Teško danas i meni i tebi, 55
„Sa Turcima, bez naših Srbalja,
„Lov loviti, a krivo d'jeliti;
„Nami drugi lova otimati.“
Viđe Murat srditoga Marka,
Pa pokupi Turke i delije, 60
Te pobježe kroz goru zelenu.
Marko uze ranjena sokola,
Te ga meće u desno njedarce,
Pa se skače na svoga šarina
I poteče na zor za Turcima. 65
Turci biše na sred polja ravna,
A Marko je na kraj gore crne...
Ogleda se Murate vezire
I on viđe maglu od planine.
Turcima je Murat besjedio: 70
„Bjež'te Turci da sad utečemo!
„Evo viđe maglu od planine,
„U 'noj magli zgodiće se Marko,
„Dostignuće zametnuće kavgu."
Oni tako u riječi biše, 75
Al' već Marko dostigao Turke.
Pobjegoše ispred Marka Turci,
Kao vrepci od lovca[1] u trnje.
Ipak Marko Turke povatao,
Povatao, te ih posjekao; 80
Od dvanajst je brzo načinio,
Te su bila dvadeset i čet'ri;
I posječe Murata vezira...
Sam se sobom razgovara Marko:
„Nu sad ne znam, šta bi učinio, 85
„Da bi iša' dvoru bijelome;
„Jel' da idem caru čestitome,
„Dok me Turci oblagali n'jesu.“
Uze Marko perna buzdovana,
Pa on ide caru čestitome 90
Kad je doša' u dvore careve,
Sjede Marko do cara na klupu.
Jako Marko oči uzmutio.
Kao gladan u planini vuče;
Al' na kiši, kad je pokisao. 95
Puno Marko nujan i zlovoljan,
Vavjek muči ništa ne govori,
Sve za sobom buzdovana vuče.
Odmiče se care gospodine,
Primiče se Marko Kraljeviću. 100
Kad je caru i prenestalo klupe,
Tijo care Marku besjedio:
„Što je tebi, moj posinko Marko?
„Što si oči uzmutio jako?
„Kao gladan u planini vuče; 105
„Al' na kiši, kad je pokisao,
„Pa što jesi nujan i zlovoljan?
„Što li mučiš, ništa ne govoriš?
„Štol' za sobom vučeš buzdovana?“
Srdit Marko njemu odgovara: 110
„Mani me se, moj čestiti care!
„Moram biti nujan i zlovoljan.
„Zlu si ma'nu Turke naučio:
„Lov loviti, a krivo d'jeliti,
„Od drugoga lova otimati. 115
„Šta si reka', moj čestiti care!
„Šta si reka', sve si pogodio.
„Bre, n'jesam ti lova ulovio;
„Man s Turcima kavgu zametnuo:
„Ja posječe Murata vezira 120
„I njegovih dvanajest delija.
„Ne znam, care, što bi učinio?
„Sve ja svoje buzdovane vučem,
„Ja ih vučem, da i tebe tučem.“
Al' se care strašno prepanuo, 125
Pa se vati rukom u džepove
I poteže 'iljadu dukata,
Te ih dava Marku Kraljeviću:
„Sad eto ti, moj posinko Marko!
„Ajde zdravo svome bjelom dvoru, 130
„U svom dvoru, te se napi vina,
„Da j' od tebe moja kula mirna
„I u kuli care gospodine.
„Da ti tako n'jesi učinio,
„Ja te nebi više sinom zvao. 135
„Ovako Type vezir biti more,
„Al' nad Marka i nema junaka, -
„Koj pogin'o, da toga i nije.“
Ala Marko, to ti na poštenje,
Svem' narodu od boga proštenje!140
