Vino pili dvije četobaše,
četobaša Vido i Mirčeta,
na obali Zete glasovite
u Pažiće, selo ponosito,
na visoku kulu Agičinu,
baš Agice, kneza od Pažićah.
Vino piju, razgovaraju se
đe je koja ostala sramota
Brđanima i Crnogorcima
u Turakah jal' druge krajine.
I takvi su makul učinili
da sramote ostanulo nije
Brđanima ni Crnogorcima
u Turakah ni na kraju drugom
dosim jedna bruka i sramota:
"Kad s Turcima bojeve činismo
i krvave rate zavodismo,
uzeše nam dva topa ognjena;
puštiše ih tri naše nahije
bez proliva krvi od junaka
i bez rane i bez mrtve glave.
To je svakom od naše krajine
pripasalo žensku opregljaču,
daje takve nigda bilo nije."
Pa s' u vino kunu četobaše
svojim zdravljem i svojim oružjem
da će četu pokupiti malu,
s četom poći Spužu krvavome
i sa njega topa ugrabiti,
habernika Skandarbega bana
(koji sjedi na bedem od Spuža,
daje haber u tursku krajinu
kad udare brdski vitezovi
na tri tvrde od Spuža kapije),
jali svoje izgubiti glave.
Tek zakletvu ovu učiniše,
na lagane noge ustadoše,
s kule pale dvije abernjače,
abernjače, pak i ledenjače.
Haber Brdu pođe prostranome;
svi četnici divno poznadoše
da su puške njina četobaše,
četobaše Vida i Mirčete;
brže trče kuli u Pažiće,
đeno oni ispijaju vino.
Skupiše se trideset četnikah,
te mi sjeli ispijati vino
baš sa svoje dvije buljugbaše.
A što ću ti lakardiju duljit?
Četa ti se otlen podignula
priđe zore i priđe sabaha
(do sabaha tri sahata bješe),
obrnula k Spužu krajičnome,
dva je polja prekasala vučki,
Ždrebanika, pak i Limanika,
Visočicu vučki i hajdučki,
doklen Spužu na kapiju dođe.
Ali evo muke za junake:
na gradu je gvozdena kapija,
na kapiji brava dubrovačka,
zatvorena, pak je zaklopjena,
a na vrata četiri soldata
od nigzama car-Otmanovića,
te čuvaju gradu karaulu
od Brđanah, krvave krajine.
Četa pred grad malo počinula,
potegnula iz tuluma vina,
doklena im bog i sreća dade
i zaspaše četiri soldata
u krvavu kulu karaulu.
Kako četa ono opazila,
drug se drugu penje na ramena,
a najgornji njini buljugbaše, -
iskočiše na bedem od grada.
A što ću ti lakardiju duljit?
Iskočiše, pa ga preskočiše,
uskočiše kuli karauli,
te od kule salomiše vrata
i svezaše četiri soldata,
otvoriše od grada kapiju,
te u gradu četu uvedoše,
uvedoše, pak je izvedoše
na bedemu k topu aberniku.
A šta ću ti lakardiju duljit?
Već niz bedem topa otiskoše.
Stade zveka bedem i kapiju,
stade crne zemlje tutnjavina,
potrese se sva turska krajina,
a lome se srčajli pendžeri
od tegote pusta habernika.
Turci misle e se zemlja trese
jal' grom ubi kulu karaulu;
ustadoše na noge lagane,
otrčaše kuli karauli,
ali vide otvorena vrata
i svezana četiri soldata.
Iskočiše gradu na kapiju,
nego brdske puške zapucaše
i u gradu Turke zatvoriše.
A što ću ti lakardiju duljit?
Već Brđani topa odvukoše.
Turci trče na Spušku Glavicu,
te klikuju varoš Podgoricu,
velju Zetu, ljutu Malesiju.
Ubrzo im velji indat dođe:
pet hiljadah ljuta krajičnika,
a pred njima Lekiću spahija
i delija od Grudah kadija
i od Spuža Mehmet-kapetane.
A šta ću ti lakardiju duljit?
Okrenuše s vojskom, udariše
u krvavom Kosovome Lugu
na Jaštrebu, na selo maleno;
tu smislili topa osvetiti.
No đe sreća, tu je i nesreća:
vojsku straža opazila mala,
otrčala, u selo kazala.
Zapadoše tridest i tri druga
i na sebe napustili Turke.
Turci zagon k selu učiniše,
pet šest kućah ognjem opališe,
no se ljuto brane Kalezići,
biju Turke, klikuju Brđane.
U tome im, indat sustignuo:
od krvava sela Ćurioca
stasalo im devedeset drugah,
a pred njima Ristanov Stefane
s pobratimom Điknićem Stefanom.
Kako doše, u Turke udriše.
A šta ću ti lakardiju duljit?
Salomiše silu i krajinu.
Turci bježe Kosovijem Lugom,
ćeraju ih brdski vitezovi.
Do Sušice dok dognaše Turke
deset su im okinuli glavah
i šezdeset udarili ranah;
jošt spahija i Grudah kadija
u bježanje sablje izgubili.
Živi Turci oružje bačali
da Brđane njime zamamljuju,
pa se grdni i razbjeni Turci
povratiše Spužu, Podgorici.
Prođite se, Turci, vojevanja
i na ljuta Brda udaranja,
jali ćete jopeta bježati,
bez oružja krvavi skakati.
Ponosi se, ti krajino naša!
Doklen rađaš onakve junake
kao što je Vido i Mirčeta,
ne ostaje bruke i sramote
Crnoj Gori ni na jednom kraju.
