Lisica i kupina
| ←Lisica i majmun | Lisica i kupina Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Lisica i krokodil→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Lisica prelazeći preko plota poklizne, i za ne pasti uhvati se za kupinu, razdere i okrvavi sve šapke o kupinino trnje. „Čemerna mi |tvoja pomoć”, — počne se tužiti na kupinu, — „bolje bi mi bilo da sam pala nego što sam od tebe pomoći iskala. Meni kukavnoj! Kako si me osakatila!”
„Ko ti je kriv?“ odgovori kupina. „Ko ti se reče za me hvatati i od mene pomoći iskati, kad ti dobro znaš kako ja pomažem?”
Dobro treba gledati od koga ko pomoć ište i blagodjejanije čeka. Ovde lepo priličestvuje i ona basna koja kaže da je konj pre bio svobodan, pak se zavadi s jelenom o jednu livadu, i za izgnati jelena zovne čoveka na pomoć, dâ sebi metuti uzdu i na se uzjahati: i tako istera jelena, ali ostane za vavek rob čoveku.
Mnogi inateći se za jednu stvar, hajde u proces, pak se zatru. Bolje je kad što i izgubiti nego uvrediti dobra prijatelja i od dobra komšije učiniti sebi zloželatelja. Koja polza s sramotom što pridobiti i zlo ime zaslužiti? Teška je stvar tuđe blagodjejanije, ali se ne može inače u opštestvu živiti; mi drugima valja da pomažemo koliko možemo, i u potrebi od drugih pomoći da ištemo. Uzajamio sam što komu, a on mi je vratio i zahvalio, što hoću od njega više? Ali bih ja hteo da on potom sve po mojej ćudi živi, i za moj atar da laže; ako li neće, a on je neblagodaran. Nipošto! Ja sam nepravedan koji od njega iziskujem što on ne može ili mu ne pristoji. Danas sam ti učinio dobro, a sutra si mi neblagodaran, no u takoj vešti gdi pravda i čest iziskuje da si mi neblagodaran, — pošten si čovek, ne boj se! Ako li te ja neblagodarnim naričem, ja sam zao i nepravedan, sljedovatelno i nedostojan tvoje blagodarnosti. Zato opet poftoravam: da dobro valja gledati od koga se pomoć i blagodjejanije ište. Preblažen oni čovek koji svaki | dan dobro tvori samo zato što sebe pred bogom dužna k tomu čuvstvuje, ne prestaje blagodareći večnomu Tvorcu što ga je u sostojanije položio da to može činiti, i nahodi prebogato nagraždenije u vnutrenjem svoje sovjesti svidjetelstvu da je ispolnio česna i bogoljubiva človeka dužnost.
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|