[Lipa Mara na dinjaru spava]
Lipa Mara na dinjaru spava,
Kraj nje majka bijelo ruvo slaže;
Više zlata, nego bjela platna!
Progovara Mara sa dinjara:
„Ster mi majko, na uzane klupe, 5
Ster poda me, beza bijeloga,
Pokrivaj me platnom bijelim,
Pa izađi pred dvor na sunašce,
Pa podvikii, sitno, glasovito,
Pa jaukni, krupno, žalovito: 10
„Moje druge, umrla mi Mara!
Da mi nije pod prstenom Mara,
Ne bi majka Mare ni žalila,
Pod prstenom baš turskoga paše!”
Otud idu kićeni svatovi, 15
Oii idu u nove sobice,
Meću Mari oganj u njedarca,
Ne bi l im se Mara opržila;
Mara im se opržiti neće.
Meću Mari zmiju u njedarca, 20
Ne bi l' im se Mara prepanula,
Al se Mara ii prepasti neće.
Meću Mari ruku u njedarca,
Ne bi l' im se Mara nasmijala,
Mara im se ni nasmijat neće! 25
Ode paša kući kukajući,
Osta Mara s majkom pjevajući.
Pitala ju stara mila majka:
„Što l' je Maro, ponajteže bilo?”
Njojzi veli prelijepa Mara: 30
„Kad mi metnu oganj u njedarca,
Kanda j' metno tri končina svile!
Kad mi metnu zmiju u njedarca,
Kanda j' metio svilenu maramu!
Kad mi metnu ruku u njedarca, 35
Još da j' junak malo podržao,
Bi se njemu nasmijala mlada!”
