Lepa bula/14
| ◄ XIII | XIV | ► |
XIV
DRAGA, STEVA, PREĐAŠNjI
DRAGA (s vrata): Evo ih! Tu su svi!
MARKO i MILA: Sine!... Braco! (Grle se, ljube se).
DRAGA (spazi Paju): A, evo onog gospodina!
MILA (brzo): Koga to?
DRAGA: Što je kazao za bulu!
MILA: Pa to je Paja!
MARKO, DRAGA i STEVA: Dakle, on!
PAJA: (udari se po čelu): Ah, sad sam se setio! Pa to je, brat-Stevo, za onaj tajin, što mi ga uze, te morah ceo dan da marširam gladan! Za tajin — bulu! Šala je bila, brate Stevo... Šala!...
STEVA: Ha, ha, ha! Zar još pamtiš? A ja se umalo s nekim ljuto ne zavadih. (Pogleda na Dragu, ona krije glavu).
PAJA: I ja, brat-Stevo, i ja! (Pogleda na Milu, ona krije glavu).
MARKO: A jesam li ja kazao da to nije istina? E, sad, čujte, umorio sam se, ovako star, trčeći za ovim dugim kosama, no da sednem, a vi mi, deco moja, pričajte! (Seda. Paja sedne do Mile, Steva do Drage, nežno oko starca). Pa kakvo je, vere vam, to veliko Kosovo Polje?
|