Lepa bula/13
XIII
PAJA (preobučen) i pređašnji
MARKO (ustane brzo): Gle sad! ? O, čoveče, kad te videh jednom! (Grle se). O, moj Pajo! Moj golube!
MILA (zbunjena): On! Sva dršćem!
PAJA (Marku): Svud vas tražim. Već ima pola sata, kako vas nigde nema! (Za se). Još je lepša!
MARKO: Kakvi Turci, kako, šta!? A gde mi je onaj... onaj drugi delija s Kosova?...
PAJA: On će sad, za koji trenutak! (Prilazi Mili). Zar ni ruku da pružite vojniku s granice? (Za se). Hoće da me jedi!
MILA (jedva pruža ruku): Valjda neće biti mesta za dve ruke?
PAJA: Za dve nikad, samo za jednu!
MARKO (Paji): Je l' ti, more, jesi li već obavio čalmu?
PAJA: Čalmu? Ta dosta sam ih skinuo drugima sa glave. (Za se). Ala me jedi!
MILA (za se): Sramota ga je da prizna! (Glasno). Primetila sam odmah da već izgledate sasvim drukčiji!... Ne znam kako da kažem... ali ste drukčiji, nego kad ste pošli u rat.
PAJA: Valjda vreme, zima, nespavanje... čežnja ili... Mila (pakosno). Ili kakva velika varoš, podrum na svodove...
PAJA (u čudu). Na svodove podrum!?
MILA: Ili kakva krletka... iz krletke devojka...
MARKO (šaljivo): Kakva bula, na primer, što mi se već ovde popela!
PAJA: Ali...
MILA: I to kod žive majke... usred Beograda... i... i... i...
MARKO (šaljivo): Pa sad da je vodiš u džamiju i da kupiš ibrik u Šapcu!
PAJA: Ali...
MILA: A šta je majka uradila s njome?
PAJA: S kime?
MARKO (veselo): Ta s tom tvojom bulom?
|