Lahan/16
10.
PASTIR, pređašnji
PASTIR: Kraljušo, ovo pismo donese čovek i ode (Preda mu pismo pa se udali).
LAHAN (pročita pismo, pa pogleda bojare smešeći se): Znate li šta smo mi?
ELTIMIR: Kako ne bi znali: poslednji ljudi na svetu.
LAHAN: Još nešto više: buntovnici. Car po sovetu Marije šilje vojsku na nas.
ELTIMIR: Pravo ima. Na vatru sve da nas baci, kad smo rđe.
LAHAN (vrti glavom): Već to je mnogo, treba se braniti.
BOGOR: No, hvala Bogu, kad se jedanput odvaži.
LAHAN: Odvažnost ova može nas skupo stati, ali se nema kud. Tatari nam mogu ovde najviše pomoći.
ELTIMIR: Tatari?
LAHAN: Mir ću s Nogom učiniti, da povuče svu vojsku oko naše granice, kao da će napadati, ali u istini neka ne udara.
ELTIMIR: Pa šta smo time dobili?
LAHAN: Konstantin neće smeti sa svom silom na nas nego će morati vojsku da razdeli i sile da
ELTIMIR: O, veliki čoveče!
LAHAN: Brzajte, jer nam mnogo delati predstoji.
ELTIMIR: Stani malo, Lahane! Mi polazimo na veliko delo i tebe izbrasmo za poglavara. Da ti položimo zakletvu.
LAHAN: Zakleli ste se i Miči i Konstantinu. Ruku na srce, pa ako vam ono nije čisto, slagaćete. (Odlazi).
ELTIMIR: Kakav čovek!
BOGOR: Slagaćete, veli, ako se i zakunete. Nije li to više nego sve zakletve?
ELTIMIR: Samo takav duh može vladati kao što valja (Odlaze).
|