Lahan/10
4.
DVOROSLUŽITELj, pređašnji.
KONSTANTIN: Pismo, koje sam ti dao poradi Preslava, da se uništi.
DVOROSLUŽITELj: Zapovest je visokog ti carstva već izvršena i Preslav je već pušten.
KONSTANTIN (poćuti): Neka se opet uhvati i pogubi.
DVOROSLUŽITELj: O, svetli care . . .
KONSTANTIN (plane): Hoćeš i ti? Napolje i odmah da se zapovest ispuni!
DVOROSLUŽITELj (za sebe): O, ženo, ženo! (Odlazi).
KONSTANTIN (klone na minderluk): Evo ti ispuni' želju. Ova žrtva goreće mi dok sam živ na srcu.
MARIJA: Besprimerna je blagost tvojega srca.
KONSTANTIN: Ne, ne; sudbina me je gvozdenim zubma očepala i davi ne samo zdravlje, nego i svaku tišinu duha mi. Imaš li i ti kakav zub, Marija? Ta stisni, da prsne jedanput ovo srce u prsima!
MARIJA: A zašto ogorčavaš to dobro tvoje srce? Hoćeš da ubiješ i sebe i nas?
KONSTANTIN (ispravi se): Neka prođe i to. Trpeo sam dosta, trpeću i od sad. Teški su oblaci, Marice, koji mi dušu obuzimaju, ali ću ih snositi kao čovek.
|