Lazar Pecirep
0001 Vino piju mladi Crnogorci
0002 Nasred Čeva na zbornu glavicu,
0003 Među njima serdarina Marko,
0004 Oko Marka mladi Crnogorci.
0005 Svijeh ću ih po imenu kazat’:
0006 Dvije Cuce i dvije Bajice,
0007 Dva Njeguša i dvije Bjelice,
0008 Još dva brata dva Đuraškovića,
0009 Još do Marka Damljanović Živko,
0010 A do Živka Radulović Simo.
0011 A do Sima Pecirep Lazare.
0012 Kada su se napojili vina,
0013 A od vina ćeif zadobili,
0014 Ja što reče serdarina Marko:
0015 „Vala bogu, braćo Crnogorci!
0016 „Ja kako se, braćo, izrodismo!
0017 „Te nestade međ nama junaka,
0018 „Kao, braćo, što je u Turaka:
0019 „A kakvi su od Nikšića Turci!
0020 „A kakav je Amza kapetane,
0021 „Kaka li su dva Amzina sina!
0022 „Kakav li je Babiću Jašare!
0023 „Kakav li je Džidiću Agane!
0024 „Kakav li je Paripović Ibro!
0025 „Kakav li je Beća Peleviću!
0026 „Još kakva su dva sina Bećina!
0027 „Još kakva su dva Verizovića!
0028 „Kakav li je Jusa i Avdija!”
0029 Jošte nešto govoriti ćaše,
0030 Jera muče redom Crnogorci,
0031 Da ne muči Pecirep-Lazare,
0032 Već se junak prope na koljena,
0033 Pa ovako Marku besjeđaše:
0034 „Crn ti obraz, serdarina Marko!
0035 „Što ti habaš mlade Crnogorce,
0036 „A fališ mi od Nikšića Turke,
0037 „Koji Turci leže na uzuru:
0038 „A radi im sirotinja raja,
0039 „Njima jeste lasno bjesovati.
0040 „Kad ja bijah pod moju Goliju
0041 „Na široku dolu Repovića
0042 „I b’ješe mi pod Goliju kula.
0043 „A ja imah hiljadu ovaca,
0044 „Tri stotine konja i goveda,
0045 „I sto suda čela prijesjeda.
0046 „Bijaše mi dobro pod Golijom;
0047 „Još ja imah dva brata od majke,
0048 „Timotija i brata Matija:
0049 „Vrag nanese i nesreća crna
0050 „Evo li ti Amze kapetana
0051 „I sa njime četrdest građana;
0052 „Silni Turci na konak panuše,
0053 „I mogah ih dočekati divno:
0054 „Dosta piva i dosta jestiva
0055 „I debela od ovnova mesa,
0056 „Al’ ne šćeše od grada građani,
0057 „Do mi težak zulum učinješe:
0058 „Uljegoše u hiljadu brava,
0059 „Zaklaše mi četr’est jagnjadi,
0060 „Pripekoše za večeru Turci;
0061 „Ja kad pustih u ovce jaganjce,
0062 „Zablejaše ovce podojnice,
0063 „Ovce bleje, pogleduju na me,
0064 „Kad ću njima jagnjad ispuštiti,
0065 „A u mene srce ispucalo;
0066 „Naljutih se, Marko pobratime!
0067 „Tad uljegoh u bijelu kulu,
0068 „Ali Turci pripekli jaganjce
0069 „Svaki svoje a uz vatru živu;
0070 „Ja išćerah sa konaka Turke,
0071 „I oteh im četr’est jagnjadi,
0072 „Sve pečaka na drvenu ražnju,
0073 „Kad otiskoh Amzu kapetana,
0074 „I sa njime četr’est građana,
0075 „Busnu mi se Amza kapetane:
0076 „ „Ala mene ne rodila majka,
0077 „ „Do kobila, koja đoga moga,
0078 „ „Kad ja dođem ka Nikšiću gradu,
0079 „ „Ako ne ću pokupiti vojsku,
0080 „ „I ne dođem pod Goliju na te!” ”
0081 „Što se Turčin pijan zavalio,
0082 „Trijezan je vojsku pokupio;
0083 „Na me skupi sedam stotin’ druga,
0084 „I evo ga pod Goliju dođe,
0085 „Ja utekoh u goru zelenu,
0086 „Serdar Marko, su dva brata svoja;
0087 „Turci moje plijeniše ovce,
0088 „Plijeniše hiljadu ovaca,
0089 „Tri stotine konja i goveda,
0090 „I stotinu čela prijesjeda;
0091 „Još mi veći zulum učiniše:
0092 „Bijelu mi kulu poharaše,
0093 „Poharaše pa je zapališe,
0094 „A staru mi majku poćušnuše.
0095 „Osta majka stara na bunjaku,
0096 „Moja majka osta kukajući,
0097 „A odoše Turci pjevajući,
0098 „I bijele pojaviše ovce
0099 „Uz Goliju visoku planinu;
0100 „Turci jave, a ja pogledujem;
0101 „Pa podviknuh dva brata od majke:
0102 „ „Vidite li, moja braćo draga!
0103 „ „Dajte, braćo, da se podignemo,
0104 „ „Da mi naše ispratimo ovce.” ”
0105 „Digosmo se u Gol’ju planinu,
0106 „I stigosmo u Goliju Turke,
0107 „Đe stigosmo, kavgu zaturismo.
0108 „Polagano uz Gol’ju planinu
0109 „Dok dognasmo u Nozdre kamene,
0110 „Posjekosmo sedam, osam glava;
0111 „Tu me, brate, dočeka busija,
0112 „Te mi oba brata poginuše.
0113 „Ja se ne šćeh na njih obzirati,
0114 „Do mi oba posjekoše Turci.
0115 „Ja poćerah uz poljanu Turke,
0116 „Dok doćerah vrh Duge poljane,
0117 „Uz poljanu, uz klisuru tvrdu,
0118 „Još posjekoh sedam osam glava:
0119 „Više mene ne dadoše Turci,
0120 „Do me natrag ognjem otiskoše.
0121 „Ja se, braćo, niz planinu vratih,
0122 „Te ukopah dva brata od majke,
0123 „Oba moja brata bez indata;
0124 „Pa ja odoh pod Goliju kuli,
0125 „Kad ja dođoh pod Goliju kuli,
0126 „Žestoke me uvatiše misli:
0127 „Šta ću sade od života svoga?
0128 „Sve mislio, na jedno smislio,
0129 „Pa pobjegoh Čevu kamenome
0130 „O čestitu o Lučinu danu:
0131 „Dobro ste me, Marko, dočekali,
0132 „Bijelu mi kulu načinili,
0133 „I lijepo darivali darom;
0134 „I pri mene dobra sreća bila:
0135 „Lijepa se zima namjerila:
0136 „Ja se dignem, pobratime Marko,
0137 „O Jovanju, po Božiću danu,
0138 „I pokupim sedam, osam druga,
0139 „I zavedoh četu od primorja,
0140 „Zavedem je u Rudine, Marko.
0141 „Te uvodih u Rudine ovce,
0142 „I ja dođoh na jednu torinu,
0143 „Na Torinu, na Ćulupovića.
0144 „Tu bijaše hiljada ovaca,
0145 „Kod ovaca dva Ćulupovića,
0146 „Kod Turaka dvije kade mlade;
0147 „Ja udarih na Ćulupovića,
0148 „I plijenih hiljadu ovaca,
0149 „I posjekoh dva Ćulupovića
0150 „I zarobih dvije kade mlade,
0151 „Odvedoh ih Čevu kamenome,
0152 „I odjavih hiljadu ovaca.
0153 „Kad sam bio kroz Pipera, Marko.
0154 „Viđe mene Nikčević Ilija,
0155 „Ilija me Bogom bratimljaše:
0156 „ „Bogom brate, Pecirep-Lazare!
0157 „ „Crnogorci neka jave ovce,
0158 „ „Ti ustavi dvije kade mlade,
0159 „ „Da mi ovđe noćcu prenoćimo,
0160 „ „Građanima knjigu opravimo,
0161 „ „Da vrnemo dvije kade mlade,
0162 „ „Da uzmemo blago u građana,
0163 „ „To nam vjeri podnijet’ ne more,
0164 „ „Što će nama dvije kade mlade!” ”
0165 „Ja poslušah pobratima moga,
0166 „I ustavih dvije kade mlade,
0167 „I ustavih ovna za večeru,
0168 „A jednog sam njemu poklonio;
0169 „Pa smo kljigu sitnu nakitili,
0170 „Opravismo u Nikšića grada.
0171 „Đe rekosmo, tu se sastadosmo,
0172 „Mi odovdu, a Turci odondu:
0173 „Mi izveli dvije kade mlade,
0174 „Turc’ odondu doniješe blago:
0175 „Sto dukata, dv’jesti talijera.
0176 „Mi uzesmo za kadune blago.
0177 „Tu ste mene učinili krivo:
0178 „Mene daste stotinu dukata,
0179 „Crnogorcim dvjesti talijera.
0180 „I ja dođoh Čevu kamenome,
0181 „I tu nađoh hiljadu ovaca,
0182 „Tu sam s društvom dijelio ovce,
0183 „Dijelio ovce i dukate,
0184 „I tebe sam ise učinio,
0185 „Tek ti nije vajda pobratime! —
0186 „Ja pokupih drugu četu malu,
0187 „Pa odvedoh četu uz primorje,
0188 „Kad evo ti sedamdeset konja,
0189 „Sedamdeset konja i građana,
0190 „Hoće Turci gradu Dubrovniku,
0191 „Da ćeraju robu svakojaku;
0192 „Ja uvodih, i odoše Turci,
0193 „Poslah knjigu Čevu kamenome,
0194 „Te pokupih sedamdeset druga,
0195 „Te dočekah od grada građane,
0196 „Te posjekoh sedamdeset glava,
0197 „I odvedoh sedamdeset konja,
0198 „I uzeh im robu svakojaku,
0199 „I ja Čevu pitomome dođoh,
0200 „I tu sam ti šićar dijelio,
0201 „I tebe sam ise učinio,
0202 „Tek ti nije vajda, pobratime! —
0203 „Što mi vališ od Nikšića Turke!
0204 „Ja pokupih jednu četu malu,
0205 „Odvedoh je ka Nikšića gradu.
0206 „Kad ja bijah Slivju širokome,
0207 „Eve li ti dva sina Amzina,
0208 „Silni Turci naćerali raju,
0209 „Ona goni kola i volove,
0210 „Da ćeraju iz Slivlja kamenje,
0211 „A da grade na Nikšića kulu.
0212 „Ja uvodih dva sina Amzina,
0213 „I pri mene dobra sreća bila:
0214 „Njima su se kola poštetila,
0215 „Tu su Turci primrknuli bili,
0216 „Na jadnu se nagonjahu raju,
0217 „Ja sam tada njima udario,
0218 „Te posjekoh dva sina Amzina,
0219 „I uzeh im dvadeset volova,
0220 „I ja Čevu pitomome dođoh,
0221 „I šićar sam dijelio divno,
0222 „I mene su starješinstvo dali,
0223 „I tebe sam ise učinio,
0224 „Tek ti nije vajda, pobratime! —
0225 „Što mi vališ od Nikšića Turke!
0226 „Što mi vališ Beću Pelevića!
0227 „Što mi vališ dva Bećina sina!
0228 „Ja sam četu pokupio malu,
0229 „I dovedoh ka Nikšiću gradu,
0230 „Po noći sam u grad ulazio,
0231 „Kad eto ti dva sina Bećina,
0232 „Silni Turci iz kave iđahu;
0233 „Ja sam oba uvatio živa,
0234 „Obojici pogubio glave,
0235 „Od Turaka niko ne opazi;
0236 „Ja popalih po Nikšiću kule,
0237 „Jednu noćcu sedamdeset kula,
0238 „I tu sam ti osvetio kulu,
0239 „Moju, Marko, pod Golijom kulu! —
0240 „Što mi kažeš Babića Jašara!
0241 „Triput sam mu dohodio kuli!
0242 „Treći put ga posjekao živa!
0243 „Tu sam svoju volju ispunio!” —
0244 U riječi, u kojoj bijahu,
0245 Eve li ti Roganović Tura,
0246 Vas se Turo u krv učinio,
0247 Baš od noža kamze salomio.
0248 Kad je Turo k njima dohodio,
0249 Tade njima božu pomoć viče,
0250 A svi su mu pomoć privatili;
0251 A Lazar je na noge skočio,
0252 Te susreta pobratima svoga,
0253 „Airala, pobratime Turo?
0254 „Đe si bio? Šta si zadobio?”
0255 A reče mu Roganović Turo:
0256 „Pobratime Pecirep-Lazare!
0257 „Ja sam, brate, bio u Rudine,
0258 „Sa mnom bilo sedam, osam druga,
0259 „I uvodih u Rudine ovce,
0260 „I uvodih cijele Rudine
0261 „Do torine dva Verizovića;
0262 „Tu bijaše Jusa i Avdija,
0263 „Tu me silni pripaziše Turci,
0264 „Te me, brate, naćeraše Turci,
0265 „I s družinom mojom razdvojiše:
0266 „Ja utekoh, osta mi družina.”
0267 A reče mu Pecirep-Lazare:
0268 „Pobratime, Roganović Turo!
0269 „Kad si, brate, bio u Rudine,
0270 „A bismo li plijenili ovce?”
0271 A reče mu Roganović Turo:
0272 „A da nije Juse i Avdije,
0273 „Lasno bismo plijenili ovce;
0274 „Osamdeset i osam torina,
0275 „U svakoj je po hiljadu brava,
0276 „Tome malu ni esapa nema!
0277 „Ama ne da Jusa i Avdija!”
0278 Reče njemu Pecirep-Lazare:
0279 „Pobratime Roganović Turo!
0280 „Daj da jednu pokupimo vojsku,
0281 „Da udrimo na Rudine šnjome!”
0282 Opet reče Roganović Turo:
0283 „A da nije Juse i Avdije
0284 „Lasno bismo plijenili ovce!”
0285 Tade reče Pecirep-Lazare:
0286 „Pobratime Roganović Turo!
0287 „Kad mi silnu sakupimo vojsku,
0288 „Ti razređuj u Rudine vojsku,
0289 „Ja ću Jusi ići i Avdiji,
0290 „E ja njima dobru zgodu znavam!”
0291 A kad začu Roganović Turo,
0292 To je Turu vrlo milo bilo,
0293 Pa ovako govoraše pobru:
0294 „Pobratime Pecirep-Lazare!
0295 „A ti hajde na Cetinje ravno,
0296 „Pa s Cetinja na Njeguše idi,
0297 „A s Njeguša do primorja ravna;
0298 „Ti pokupi silovitu vojsku,
0299 „E su silni u Rudine Turci.”
0300 Kad to začu Pecirep-Lazare,
0301 Tad’ je Lazar na noge skočio,
0302 Pokloni se serdarini Marku,
0303 I Marko mu bio oprostio.
0304 I silnu su pokupili vojsku;
0305 Jednu kupi Pecirep Lazare,
0306 Drugu kupi Roganović Turo.
0307 Kad su silnu sastavili vojsku,
0308 Tri hiljade izbrojiše vojske,
0309 Sve Brđana kako vatre žive;
0310 Pa odoše na Rudine s vojskom,
0311 Uvukoše u Turke hajduke;
0312 Ama reče Pecirep-Lazare:
0313 „Daj ovako da se razdvojimo:
0314 „A ti hajde na Rudine s vojskom,
0315 „Ja ću uzet’ nekoliko vojske,
0316 „Teke hoću izabrat’ družinu,
0317 „Koji može stići i uteći,
0318 „Na tijesnu mjestu pričekati,
0319 „Za ranjena privatiti druga,
0320 „I na oštru udariti ćordu,
0321 „Kome nije žao poginuti;
0322 „Ja ću ići na dno od Rudina,
0323 „Đe je straža od ravna primorja,
0324 „Od primorja i od gore Crne.”
0325 Posluša ga Roganović Turo,
0326 Pa mu dade izabrano društvo,
0327 Sve momaka kako vatre žive;
0328 I tu su se razdvojili bili.
0329 Ama reče Pecirep-Lazare:
0330 „Pobratime Roganović Turo!
0331 „Razdvojićeš na četvoro vojsku,
0332 „Te okoli cijele Rudine,
0333 „Pa ti hajde mene niz Rudine;
0334 „Ostaviću stražu od Nikšića,
0335 „Ja ću ići Jusi i Avdiji,
0336 „Pa što da Bog i Bogorodica,
0337 „Ja ću tebe, brate, iščekati!”
0338 Tako su se razdvojili bili:
0339 Ode Lazar na dno od Rudina
0340 I sa njime druga šest stotina,
0341 Dobru stražu od Nikšića tura,
0342 Da ne dođe hindat od Nikšića,
0343 A on ode Jusi na torinu.
0344 Te okoli Jusu i Avdiju,
0345 To je glava od grada Nikšića.
0346 I tu su ih pripazili Turci,
0347 A Lazar im dobru zgodu znade.
0348 Mrke im je vaške pridražio,
0349 Za vaškama potrčaše Turci,
0350 E se Turci boje od Brđana,
0351 A Lazar im udri na torinu,
0352 Te ugrabi ovce i torinu.
0353 Kade Jusa viđe i Avdija,
0354 Natrag su se povratili Turci,
0355 Da ugrabe ovce i torinu,
0356 E viđeše, đe su Crnogorci.
0357 Ali prije Lazar ugrabio,
0358 Pa dočeka Jusu i Avdiju,
0359 Obojici pogubio glave;
0360 I tu Lazar privatio ovce.
0361 U to doba Roganović Turo
0362 Razredio na Rudine vojske,
0363 Okoliše su četiri strane;
0364 Crnogorci iskupljaju ovce,
0365 A donose od Turaka glave.
0366 Kad su došli Pecirep-Lazaru,
0367 Doniješe tri stotine glava.
0368 I pri njima dobra sreća bila,
0369 Niko njima nije poginuo,
0370 Do otale vojske sastaviše,
0371 Pa odoše niz Rudine s malom,
0372 I na tefter udariše ovce,
0373 A silne su ovce u Turaka:
0374 Sedamdeset i sedam hiljada,
0375 Odjaviše lomnoj gori Crnoj,
0376 I zdravo su Gori dolazili,
0377 I na Čevu dijeliše ovce,
0378 I Lazaru starješinstvo dali.
0379 Divno su se Srbi nasulili,
0380 I otole s’ razmetnuše vojske.
