Opet beže Mijata se veže:
Pobratime Tomiću Mijate!
Druga nije, nego da mi dođeš,
Moraš poći, makar i ne doći. -
Ode tamo Tomić u Mijate. 5
Zdravo oni do đevojke došli,
I zdravo se bili povratili.
No kad bili na to polje ravno,
Ali veli beže Omer-beže:
Viđi kurve: bega Renkovića! 10
Đe on drži vjeru u ajduku,
Da mu nosi barjak pred đevojkom.
Kad to čuo beže Renkoviću,
To je njemu vrlo žao bilo.
Na Mijata konja nagonno, 15
Ta na njega plaho pogledao
Njega pita Tomiću Mijate:
- Pobratime, beže Renkoviću!
- Što si na me konja nagonio?
- Što li na me plaho pogledao? 20
(Takvo li je u vas pobratimstvo!...)
U nas Srba pobratim se znade,
Bez nevolje ja ne grješim duše! [1]
Usitnio beže Renkoviću:
- Nije pobra toga ni jednoga; - 25
- Već je moja muka od Turaka; -
- Rezili me beže Omer-beže. -
Srdit Mijat konja rasrdio,
Na bega je konja nagonio,
Na njega je mrko pogledao, 30
Kroz brk mu je riječ prevalno,
Sabljom zveknu, krvavo nabreknu:
- Renkoviću, od kurve kopile!
- U Turčina vjera je nijedna!...
- U vas nema srca ni obraza!... 35
Ne da Mijat svilena barjaka,
Ne dade na iz ruke u ruke,
Van ga baci u zelenu travu,
Pa okrenu u goru zelenu.
Reference
↑Slušao sam priču, koja ovo razjašnjava, te je ovdje dodajem: Tukli se Crnogorci sa Francuzima. Neki Švaba pristao s Crnogorcima i pobratio se sa jednim između njih. Boj je dugo trajao. Najposlije Srbi morali uzmicati. U toj sili Švaba već malaksao i od umora pao, pa ni makac s mjesta. Tuži se svome pobratimu kako mu je došlo e će tu uzdanuti. Crnogorac još je toliko mogao mu pomoći a da ga peprijatelj ne uhvati, potegne za jatagan i reče Švabi; „Pa evo da ti odsječe glavu.“ Onaj izbulji oči i drekne: „„A ca što, moj prade?"" „Eto takovi je običaj u nas: lakše od pobratima, nego od dušmanina...“ Bogme Švabi pribile sile u žile, skočio na noge a govorio: „Pardon! moše ona aufi laufi...“ Izmakoše obojica sretno. i ovamo u nas Srba reče se: „...Ko bih me umorino, krv bih mu svoju oprostio.“
Izvor
Srpske narodne pjesme iz Like i Banije koje je sakupio i za štampu priredio Nikola Begović, (PRILjUBIO SRPSKOJ OMLADINI), Knjiga prva, u Zagrebu, Štamparija F. Fišera i dr., 1885., str.: 163-165.
