Lav i zec
| ←Lav i medved | Lav i zec Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Lav i čovek→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Lav, tražeći što za ručak, upazi zdrava zeca u međi zaspata. Mogaše ga lasno spačati, no videći podalje jelena, pusti se za njim. Zec se probudi i pobegne, a jelen uteče. Onda se lav vrati k zecu, al' nađe mesto čisto. Počne lizati usne i mahati glavom: „Eto ti moje pameti, hoću jelena, neću zeca!”
I ovo je protiv lakomstva: izbirač nije svagda pogađač, i ko hoće vsegda veće, gubi često iz vreće. Bolji je jedan zec u čanku, nego dva u polju. Pravda da ova pravila niti su za svakoga, niti za svako vreme. Ko se vsegda boji da ne izgubi, malo će kad dobiti. „Audacem fortuna juvat: Slobodnog sreća pomaže”, vele Latini. Ko se odveć vetra plaši, nek ne ide na more, i ako se mraza boji — nek ne sadi vinograd. Pak što bi bilo? Ništa nego skudost i nedostatak.
Čemu nas dakle ova basna uči? „Mηδέν άγαν: Ništa preko mere”. Uhvati zeca, pa onda trči za jelenom. Razuman čovek niti je strašiv, niti pak preko mere slobodan. Ko bi rad da nikad ništa ne izgubi, mučno će što dobiti. Velika je različnost s razumom ili bez razuma što izgubiti. Što drugi vredni i pametni čine, zašto ne bi i mi činili? Ako li nam se pak što protivno sluči, niko pametan neće nam se rugati. Predostrožnost i razum neka svačim upravljaju. Ti učini sve što nadleži, pak se uzdaj.
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|