Kći Starine Novaka
0001 Mili Bože čuda golemoga
0002 Gdi djevojka sama goru pređe,
0003 Goru pređe, u klisuru uđe,
0004 Kroz klisuru pjevati začela.
0005 To dočuo Starina Novače,
0006 Pa on šalje dva Novakovića:
0007 „Djeco moja, dva Novakovića,
0008 Vi idite u klisuru dolom,
0009 Vi vidite tko pjeva klisurom!
0010 Ako bude koji od junaka,
0011 Bacajte ga u to more sinje;
0012 Ako bude vila zagorkinja,
0013 Puštajte je u goru zelenu;
0014 Ako li je ljepota djevojka,
0015 Doved’te je pod šator menika!”
0016 Brzo jezde dva Novakovića,
0017 Brzo jezde, u goru odjezde
0018 I iz gore u klisuru dolom,
0019 U klisuri djevojku zatekli
0020 Koja pjeva glasom umiljatim.
0021 Vataju je dva Novakovića;
0022 Njima veli lepota djevojka:
0023 „Prođ’te me se, ajduci zagorski,
0024 Ta ja nisam vila zagorkinja,
0025 Već sam glavom lepota djevojka!”
0026 Besedila dva Novakovića:
0027 „Tebe stari pod šator doziva!”
0028 Opet veli lepota djevojka:
0029 „Koji stari pod šator doziva?”
0030 Njojzi vele dva Novakovića:
0031 „Zašto, seko, ti za ime pitaš,
0032 Ti mu nisi na babinja bila?”
0033 Pa uzeše djevojku za ruku,
0034 Odvedoše pod šatore babi.
0035 Pa besedi Starina Novače,
0036 Besedio sinu Oliveru:
0037 „Oliveru, moj rođeni sine,
0038 Da uzmemo za Gruju djevojku,
0039 Grujinog je lika i oblika,
0040 Grujinog je stasa i odrasta,
0041 Grujinog je oka i naroka!”
0042 Što rekoše to i sverovaše,
0043 Pa uzeše za Gruju djevojku,
0044 I odoše u bijelu crkvu
0045 Te stadoše mladi na venčanje.
0046 Al’ se čudo njima pojavilo:
0047 Mali đaci mukom zanemiše,
0048 Kitni v’jenci s glave popadaše,
0049 Vanđelje se u kamen pretvori,
0050 Čaše zlatne krvi napuniše,
0051 Svud je vedro, nad crkvom oblačno.
0052 Al’ besedi stari svešteniče:
0053 „Boga tebi, Starina Novače,
0054 Jesi l’ pit’o kog roda djevojka,
0055 Kog je roda, koga li poroda,”
0056 Otkuda je, iz zemlje koje je,
0057 Nije l’ otkud baš od roda tvoga?”
0058 Uzimao Starina Novače,
0059 Uzimao lepotu djevojku,
0060 Uzim’o je za desnicu ruku,
0061 Pa je vodi na crkvena vrata
0062 I ’vako joj besedio starče:
0063 „Boga tebi, lepoto djevojko,
0064 Kog si roda, koga li poroda,
0065 Otkuda si, iz zemlje koje si,
0066 Nisi l’ otkud baš od roda moga?”
0067 Besedila ljepota djevojka:
0068 „Nejaku me zarobili Turci,
0069 Ta nejaku od sedam godina,
0070 Pa sam čula di divane Turci,
0071 Di divane na turskom divanu ─
0072 Imam babu Starinu Novaka
0073 I dva brata, dva Novakovića,
0074 Jedno Gruja, drugi Oliveru”.
0075 Udari se Starina Novače,
0076 Udari se rukom po koljenu,
0077 Skerlet mu je puk’o napetero,
0078 Pa govori u bijeloj crkvi:
0079 „Avaj meni i do Boga moga,
0080 Mal’ ja danas ne ogr’ješi dušu,
0081 Mal’ ne venča brata sa sestricom!”
