Kćeri Ali-bega Atlagića (Livno)
0001 Kad Kauri Hlivno popališe,
0002 Atlagića dvore porobiše
0003 I dvije mu šćeri odvedoše,
0004 Sultaniju i Mejremu mladu,
0005 Odvede ih Ivan kapetane,
0006 Odvede ih Zadru kamenome.
0007 Mejru posla preko mora banu,
0008 Preko mora u Maltiju ravnu,
0009 Oklen roblje nikad ne izlazi,
0010 Gdjeno Turčin nikad ne ulazi,
0011 Sultaniju sebi ostavio,
0012 S njome bio tri godine dana,
0013 S njome bio i sina rodio.
0014 Dok Ivanu sitna knjiga dođe,
0015 Da se sprema na carevu vojsku.
0016 Ivan ljeva suze niz obraze,
0017 Ne ljeva ih, što ide na vojsku,
0018 Već kako će ostat Sultanija.
0019 Ivan pođe na carevu vojsku,
0020 Sultaniji tiho govorio:
0021 »Sultanijo, moj očinji vidu!
0022 Tvoji dvori i tvoja uprava
0023 Tvoje roblje i tvoja naredba!«
0024 I on ode u kraljevu vojsku,
0025 Vojevao godinicu dana.
0026 Kad se Ivan s vojske povratio,
0027 Svom bijelom dvoru dohodio,
0028 Svoju majku našo na avliji,
0029 On ne pita: »Jesi l’ zdrava majko.«
0030 Već on pita: » Kamo Sultanija?«
0031 Ivanu je majka govorila:
0032 »Evo ti je, da bi je ne bilo,
0033 Gotov’ ti je roblje isturčiti.«
0034 U ruci mu alkatmer bijaše,
0035 On istrka na tanahnu kulu,
0036 Ona klanja turskoga namaza,
0037 Udari je katmerom po lišcu:
0038 »Klanjaj brže, draža od očiju;«
0039 Ona sklanja turskoga namaza,
0040 Pa govori Ivan-kapetanu:
0041 »Jesi l’ zdravo ti na vojski bio?« –
0042 »Jesam zdravo ja na vojski bio.
0043 Kako sam te zastao u dvoru.«
0044 Malo vr’jeme za tim postojalo,
0045 Sultanija knjigu napisala,
0046 Pa je šalje preko mora seki:
0047 »Čuješ li me, Mero, seko moja,
0048 Ti se nemoj mlada prevariti,
0049 Ti se nemoj mlada prevjeriti,
0050 Nemoj dati vjeru za nevjeru,
0051 L’jepu tursku vjeru za kaursku.«
0052 Njojzi Mejra drugu otpisuje:
0053 »Sulatanijo, seko moja draga,
0054 Danas sam se jadna prevjerila,
0055 Tri puta sam u crkvu hodila
0056 I tri popa u ruku ljubila«
0057 Sultanija knjigu proučila;
0058 Kada vidje, što joj knjiga kaže,
0059 Svu je knjigu suzam’ pomrsila,
0060 Pa je drugu mahom nakitila,
0061 Te je šalje babu Atlagiću:
0062 »Ah moj babo, beže Ali-beže
0063 Il ne čuješ il ne haješ za me;
0064 Koje roblje potlje dovedeno,
0065 Ono roblje davno odvedeno;
0066 A ja sjedim u zemlji kaurskoj,
0067 Otkupi me, ne drži me amo!«
0068 Ali-beg je knjigu pregledao,
0069 Pa je knjigu suzam pokapao,
0070 A drugu je odmah nakitio:
0071 »Sultanijo, moja šćeri draga
0072 Sultanijo, drago d’jete moje,
0073 Čime ću te, šćeri, otkupiti?«
0074 Sultanija knjigu proučila,
0075 Te je drugu odmah nakitila:
0076 »Ah moj babo, beže Ali-beže,
0077 Ti zakupi šimširli-đemiju,
0078 U đemiju metni ogledalo,
0079 Pa sve broji danove po dane;
0080 Kad nabrojiš četr’est danaka,
0081 Ti otisni niz more đemiju
0082 Biće Vlasim’ cvijetna nedjelja.
0083 Svi će Vlasi u crkvu otići,
0084 Otići će crkvi manastiru,
0085 Ja ću mlada u dvoru ostati;
0086 Ja ću doći moru u đemiju,
0087 Da kupujem sjajno ogledalo;
0088 Kad ja dođem u tvoju đemiju
0089 Ti otisni niz more đemiju.«
0090 Kad Ali-beg knjigu proučio,
0091 On zakupi šimširli-đemiju,
0092 U đemiju metno ogledalo,
0093 Pa sve broji dana u dane;
0094 Kad nabroji četr’est danaka,
0095 On otišće niz more đemiju,
0096 I on dođe Zadru kamenome,
0097 Ustavio kod Zadra đemiju,
0098 Ugleda je Sultanija mlada,
0099 Ona šalje Kumriju robinju:
0100 »Hod’, otiđi Ivan-kapetanu,
0101 Pa ti kaži Ivan-kapetanu,
0102 Da je došla na more đemija,
0103 Hoću ići moru u đemiju,
0104 Nek mi pošlje ključe od sanduka.«
0105 Dade ključe Ivan kapetane,
0106 Nek uzima, koliko joj drago,
0107 Nek kupuje, što god joj je drago.
0108 Otvorila popete sanduke,
0109 Ona nasu dva džepa dukata,
0110 Ivanu je ključe povraćala.
0111 Ona uze sina Matijaša,
0112 Ona ode moru u đemiju,
0113 I ponese sina Matijaša. –
0114 Otiskoše uz more đemiju.
0115 Kad su bili nasred sinjeg mora,
0116 Ali-beg je šćeri govorio:
0117 »Baci d’jete u to sinje more!«
0118 Sultanija babu govorila:
0119 »Ako bacim sina Matijaša,
0120 I ja ću ti u more skočiti!«
0121 Glas do glasa , haber do habera,
0122 Haber dođe Ivan-kapetanu:
0123 »Uteče ti Sultanija mlada,
0124 Odnese ti sina Matijaša.«
0125 Kad to čuo Ivan kapetane,
0126 To je njemu vrlo mučno bilo.
0127 Sve mislio, na jedno smislio,
0128 Pa je sitnu knjigu nakitio,
0129 Pa je šalje Hlivnu kamenome:
0130 »Sultanijo, draža od očiju,
0131 Kakva ti je muka dodijala,
0132 Pa ti ode Hlivnu kamenome?«
0133 Sultanija Ivu govorila,
0134 »Čuješ li me, Ivan-kapetane,
0135 Ti mi broji sve dane po dane;
0136 Kad nabrojiš četerest danaka,
0137 Ti iziđi gradu na bedeme.
0138 Pa poslušaj Hlivnu kamenome,
0139 Gdje pucaju na gradu topovi.
0140 Vijaju se alajli bajraci:
0141 Ja sunetim sina Matijaša.«
0142 Knjiga dođe Ivan-kapetanu.
0143 Knjigu uči, a suze proljeva.
0144 On sve broji danove po dane,
0145 Kad nabroji četerest danaka,
0146 On iziđe gradu na bedeme,
0147 Al pucaju u Hlivnu topovi.
0148 Pa on ode svom bijelu dvoru,
0149 Pa otvara popete sanduke,
0150 I on nasu u džepe dukate,
0151 I uzima od zlata jabuku,
0152 U nju meće trista madžarija,
0153 Pa je meće u svoja njedarca,
0154 Pa on ode Hlivnu kamenome.
0155 Kad je došo Hlivnu kamenome,
0156 Pravo ide Ali-begu dvoru. –
0157 Al Kumrija na vratim’ bijaše,
0158 Matijaša na krilu držaše.
0159 On se lati rukom u njedarca,
0160 I izvadi od zlata jabuku:
0161 »Naj, Kubrijo, od zlata jabuku,
0162 Ti je nosi Sultaniji mladoj.«
0163 I odnese Kumrija robinja,
0164 I odnese od zlata jabuku,
0165 Pa je dade Sultaniji mladoj.
0166 Bir je vidje Sultanija mlada,
0167 Mahom pozna čija je jabuka.
0168 Uhodio beže Ali-beže:
0169 »Kakav Turčin u dvor mi dojaha,
0170 A ne um’je abdesta uzeti:
0171 Obraz pere pa ruke umiva?
0172 Sultanija babu govorila:
0173 »A moj babo, beže Ali-beže:
0174 To je glavom Ivan kapetane;
0175 Kako sunce za mjesecom ide,
0176 Tako Ivan za svojom gospojom.
0177 Ti upitaj Ivan kapetana,
0178 Hoće li se Ivan poturčiti,
0179 U Udbini agaluk uzeti,
0180 Pa da budem Ivanu gospoja?«
0181 Upita ga beže Ali-beže,
0182 To je Ivan jedva dočekao:
0183 »Ja se hoću, beže poturčiti,
0184 U Udbini agaluk uzeti,
0185 Porad tvoje šćeri Sultanije.«
