Kurjak i ždral
| ←Kurjak, baba i dete | Kurjak i ždral Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Kurjak i jagnje→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Kurjak žuerući ovcu, stane mu kost u grlu. Stane zavijati i jaukati, moleći svakoga ko tuda prolazaše p mu izvuče kost, obeštavajući veliko nagraždenije. Dugošijasti ždral polakomi se na plaću, zavuče glavu u kurjačije grlo i izvuče kost, pak ono leteći više njega iskaše plaću. A kurjak, pokazujući mu svoje kurjačke zube, kaže mu: „Zar ti je to malena plaća što si iz ovakih zubi izvukao glavu zdravu i čitavu?”
„Kακούς εν έρδοντι ματαιοτάτη χάρις: Zlim blagotvorjaštemu, sujetnjejša blagodarnost”, veli Teognides. Ko poznatom zločincu pomaže i dobro tvori, šta će od njega čekati? Zao čovek među dobrima ništa drugo nije nego kurjak među ovcama, kojemu niko konaka ne valja da dâ, no kako ga gdi upazi, „kurja!” neka viče. O zlom sažaljenije imati, to je na pogibel mirnim i dobrim ljudma. Zato pravo vele naši stari: da je gori jatak od pustahije. Kad se čoveku prst na zlo da, radi svakojako da ga izleči; a kad vidi da sva ruka od njega bjedstvuje: „Reži brže bolje” viče, i za izbaviti svu ruku ne mari za koji mu drago prst. Bedni su onde ljudi gdi zli veću silu i vlast imadu, i prinuđeni su kao ona baka govoriti: „Moj sinko, dobro je i pred sotonu katkad svećicu užeći, jer je zao, valja ga se bojati”. Pitali su jednog starca Hercegovca kad će zliju nestati. „Kad se svi dobri nasuproć njih slože i podignu”, odgovori pametni starina.
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|