Kupac i piljarice
| Kupac i piljarice (1831) Pisac: Vladislav Stojadinović Čikoš |
— Ded, šta, piljarice, imaš u korpi, pokaži mi, — voće?
— Voće, da, — gordim reče mi prva pogledom, — da, voće.
— Zar su i divljake voće? — upitam. Nebo mi stružu,
Usta mi kupe pri jelu, i nikakvu želudcu hranu
Daju. Piljarice, neću divljaka! — Plati pa kušaj,
Novci su meni od nužde, marim za usta ti, nebo,
Želudac. — jedva uzdržim smej na odgovor mi dani.
— A šta, piljarice druga, držiš u korpi, nije li —
Reč mi priseče: — Cveće. — Lepo je ime cvet, samo
Svak ne miriši cvet, gdikoji daje sa mirisom polzu,
Al’ da to božur nije? Ne razumem se u cveću, od smrada
Njegovog glava boli. — Ja ne namećem, — reče mi druga, —
Biraj, pa koji se dopadne; žita bez kukolja nigdi.
— Biraj, piljarice, kažeš? Al’ su mi vezane oči,
Nos zatvoren mi je: sama po duši izberi, poštenu
Platu za cvet dajem. — Znaš, jedno sa drugim; na svagda
Proleće kad bi nam trajalo, bi l’ bi želili maja?
— Ti si pametnija malo od prve. A snuždena što si,
Sestrice treća? — Nametkinja, — smireno reče mi, — nisam,
Svet pa me sav prolazi; al’ zato ti nužde ne trpim,
Moje pothranjujem pitomo voće, i tešim se trudom;
Sutra će, kad ga danas nije, doći kupac; ne trune
Čestit espap. — Zablenem se, odgovor osta u usti.
— Evo ti — prva mi reče, — mog voća, dobro je, plati.
— Ako si rad da kupiš, sve sama je ruža kod mene, —
Druga mi reče učtivije. — Hoću od treće; jer ti mi
Cveća ne biraš sama, mogu, slep, božur u ime
Ružice izbrati. Tvoje, piljarice, divljake onda
Nosi pa prodaj kad dobro ugnjile, ne kvari nit’ cene
Drugim pobijaj.
Jedva utekoh, noktima mal’ mi
Oči ne izbi iz glave, — sreća da čitav otidoh.
1831.
Izvor[uredi]
- Leskovac Mladen, Antologija starije srpske poezije, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, 1964, str 196-197.
|