Kuna Hasan-aga i Dragić vojvoda

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

0001 Knjigu piše Kuna Hasan-aga
0002 U Udbinji gradu bijelome,
0003 Te je šilje u primorje ravno
0004 A na ruke Dragić-vojevodi:
0005 „Zdravo da si, Dragić-vojevoda!
0006 „Tebe fali sva tvoja krajina,
0007 „Da si dobar junak na mejdanu,
0008 „A meneka ne kudi družina;
0009 „Veće dođi, da se ogledamo
0010 „Pod Udbinjom u polju široku,
0011 „I dovedi ćercu Anđeliju,
0012 „Ja ću moju seku Jesmijanu;
0013 „Ko pogine, nek se ne spominje,
0014 „Ko l’ ostane, neka obje vodi.”
0015 Knjiga dođe Dragić-vojevodi,
0016 Knjigu uči Dragić vojevoda,
0017 Knjigu uči, grozne suze roni;
0018 „A vaj mene i do boga moga!
0019 „Ja sam junak veće ostario,
0020 „I junački mejdan ostavio,
0021 „Ja ne mogu mejdan dijeliti.”
0022 Gledao ga nejaki Matija,
0023 Gledao ga, pa je govorio:
0024 „Oj Boga ti, moj rođeni babo!
0025 „Otkud knjiga, od koga li grada?
0026 „I do sad su knjige dolazile,
0027 „Al’ ih nisi sa suzam’ učio.”
0028 Veli njemu Dragić vojevoda:
0029 „Prođi me se, moj nejaki sine!
0030 „Ova knjiga od Udbinje grada,
0031 „Od prokletog Kune Hasan-age,
0032 „Zove mene Kuna na mejdana
0033 „Pod Udbinju u polje široko,
0034 „Da povedem ćercu Anđeliju,
0035 „On će povest’ seku Jesmijanu,
0036 „Ko pogine, nek se ne spominje,
0037 „Ko l’ ostane, neka obje vodi;
0038 „Ja sam junak veće ostario,
0039 „I junački mejdan ostavio,
0040 „Ja ne vidim mejdan dijeliti,
0041 „A sramota ne izić’ Turčinu.”
0042 Kad to čuo nejaki Matija,
0043 On je svome babu besjedio:
0044 „Ne brini se, moj rođeni babo!
0045 „Ja ću za te na mejdan izići.”
0046 Govori mu Dragić vojevoda:
0047 „Id’ odatle, moj nejaki sine!
0048 „Još ti nisi boja ni vidio,
0049 „A kamo li da na mejdan ideš.”—
0050 „O čuješ me, moj rođeni babo!
0051 „Ja ću ići, makar ću ne doći,
0052 „Pod sramotom teb’ ostavit’ ne ću.”
0053 Kad to viđe Dragić vojevoda,
0054 Da se Mato okaniti ne će,
0055 On mu daje ključe od riznice:
0056 „Idi, Mato, na ćemerli kulu,
0057 „Opravi se, štogod ljepše možeš,
0058 „I obuci seku Anđeliju,
0059 „Obuci joj đuzel odijelo;
0060 „Pa ti uzmi ono koplje bojno,
0061 „I pripaši sablju Alamanku,
0062 „Koju ti je i babo nosio,
0063 „Svagda Turske glave donosio;
0064 „I ti uzmi čelikli nadžaka,
0065 „I uzmi mi štuca zelenoga!”
0066 Dok je Mato sebe opremio,
0067 Opremio sebe i sestricu,
0068 Dotle babo konja opremio,
0069 Dobra konja đoga od mejdana,
0070 Pokrio ga surom međedinom,
0071 Koliko je na njojzi nokata,
0072 O svakome visi litra zlata,
0073 Pa je babo Matu sjetovao:
0074 „Oj čuješ li, moj nejaki sine!
0075 „Idi mudro, ne pogini ludo:
0076 „Kad mi dođeš pod Udbinju grada,
0077 „Pod Udbinjom šator je razapet,
0078 „Pod njime je Kuna Hasan-aga,
0079 „On mi pije ono rujno vino,
0080 „Vino služi seja Jesmijana:
0081 „Tebe Kuna mamiće na zemlju,
0082 „Ti se ne daj, sine, prevariti,
0083 „Ne odjahuj đoga od mejdana.
0084 „Ako tebi Kuna uzgovori,
0085 „Da ti najpre zahodiš đogata,
0086 „Ni u tom se ne daj prevariti:
0087 „Čij je mejdan, onog i zahodba;
0088 „Pa ako ti Bog i sreća dade,
0089 „Te ostaneš zdravo na biljegu,
0090 „Dobro gledaj Kunu Hasan-agu;
0091 „Ako li ga kopljem ne pogodiš,
0092 „Udri njega sabljom Alamankom;
0093 „Ako li ga sablja ne siječe,
0094 „Na njemu su šipke od čelika,
0095 „Udri njega čelikli nadžakom;
0096 „Ako li ga nadžak ne zavati,
0097 „Na njemu je pancijer-košulja,
0098 „Udri njega štucem zelenijem,
0099 „Udri njega pod pazuho l’jevo.”
0100 Pope mi se Mato na đogata,
0101 Baci za se seju Anđeliju,
0102 Tri puta je pripasao pasom,
0103 I četvrtom od sablje kajasom,
0104 Pa mi ode preko polja ravna,
0105 Kano zv’jezda preko neba sjajna.
0106 Kad je bio pod Udbinju grada,
0107 Ali Kuna šator razapeo,
0108 Pod njim sjedi, pije rujno vino,
0109 Služi mu ga seja Jasmijana;
0110 Vino pije, niz polje pogleda
0111 Kad će rupit’ Dragić vojevoda.
0112 Mato njemu Božju pomoć nazva:
0113 „Božja pomoć, Kuno Hasan-ago!”
0114 Obazre se Kuna Hasan-aga,
0115 Kad sagleda nejakog Matiju:
0116 „Bog pomog’o, kurvino kopile!”
0117 Govori mu nejaki Matija:
0118 „Be čuješ li, Kuno Hasan-ago!
0119 „Ja nijesam kurvino kopile,
0120 „Meni se zna i otac i majka.”
0121 Veli njemu Kuna Hasan-aga:
0122 „Sjaši, more, da pijemo vino!”
0123 Al’ govori nejaki Matija:
0124 „Ja nijesam doš’o vino piti,
0125 „Već junački mejdan dijeliti.”
0126 Prepade se Kuna Hasan-aga,
0127 Pa izvadi dva mača zelena,
0128 Bacio ih pred Mata u travu:
0129 „Uzmi, Mato, koga tebi drago,
0130 „Da ne rečeš, da je prijevara.”
0131 Govori mu nejaki Matija:
0132 „Ne budali, Kuno Hasan-ago!
0133 „Ja ne trebam mača ni jednoga,
0134 „U mene je sablja Alamanka,
0135 „Koju mi je i babo nosio,
0136 „Turske glave svagda donosio.”
0137 Kad to viđe Kuna Hasan-aga,
0138 Da ga d’jete ne će da posluša,
0139 On govori nejaku Matiji:
0140 „Zahod’ konja, nejaki Matija,
0141 „Da ja tebi stojim na biljegu.”—
0142 „Nije tako, Kuno Hasan-ago!
0143 „Tvoj je mejdan, tvoja i zahodba.”
0144 Kad to začu Kuna Hasan-aga,
0145 Na ino se njemu ne mogaše,
0146 Već on skoči na svoga dorina;
0147 Spušća Mato seku Anđeliju,
0148 On je spušća u zelenu travu,
0149 Pa je seji tiho govorio:
0150 „Ne boj mi se, sejo Anđelija!”
0151 Pa on stade Kuni na biljegu;
0152 Stade Kuna konja zahoditi
0153 I bojnijem kopljem obhoditi;
0154 Dobro ga je bio zagledao
0155 Baš u čelo među oba oka:
0156 Ali đogat vičan je mejdanu,
0157 Kleče đogo na prva koljena,
0158 Preko Mata koplje prelećelo,
0159 U bijelu st’jenu udarilo,
0160 Prebi mu se na dvoje na troje.
0161 Onda stade Kuna na biljegu,
0162 Uze Mato konja zahoditi;
0163 Kad to viđe Kuna Hasan-aga,
0164 Kako d’jete vješto konja igra,
0165 Još vještije bojno koplje drži,
0166 On pobježe s junačkog biljega;
0167 Za njim trči nejaki Matija:
0168 „Stan’, Turčine, nisi utekao!
0169 „Jošte juče da si potekao,
0170 „Danas bih te junak ufatio,”
0171 Pa poteže čelikli nadžaka,
0172 Te udara Kunu Hasan-agu;
0173 Ali njega nadžak sjeć’ ne more,
0174 Na njemu je pancijer-košulja;
0175 On poteže sablju Alamanku,
0176 Udara ga po svilenu pasu,
0177 Ali njega sablja sjeć’ ne more,
0178 Na njemu su šipke od čelika,
0179 Britka mu se sablja salomila;
0180 On mi ščepa štuca zelenoga,
0181 Udara ga pod pazuho l’jevo,
0182 Posadi ga u travu na glavu,
0183 Turčin pade, a mato dopade,
0184 Te mu rusu odsiječe glavu,
0185 Pa je metnu đogu u zobnicu,
0186 I on vodi Kuninog dorina,
0187 Pa ga daje seki Anđeliji:
0188 „Jaši konja, sejo Anđelija;”
0189 A uzima seju Kunačinu,
0190 Pa je baci za se na đogata,
0191 Odnese je dvoru bijelome,
0192 Odvede je u bijelu crkvu,
0193 Pokrsti je i vjenča je za se.
0194 Lijep porod oni porodiše:
0195 Dvije ćeri i četiri sina.

Izbor[uredi]

  • Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 274-278.