Kula Stojana Jakšića
Mili bože, čuda golemoga!
Kulu ziđe Janković Stojane,
U višinu nebu pod oblake,
U širinu stotinu aršina,
U duljinu do trista aršina. 5
Više vrata zmiju napravio
I u zmije do tri ljute glave,
Sve z'jevaju kanda jesu žive;
Iznad zmija od zlata siniju,
Ona sjaji kano žarko sunce 10
U ponoći kano i u podne,
Ka' u podne kad pripeče sunce.
Na vr' kule j' šesnajst kućeraka,
Sve šesnajest od suvoga zlata
I na njima namalao orle, 15
Kril'ma mašu konda jesu živi;
Ko i' vidi, svako se začudi,
Kamo l' ne bi nekršteno Ture.
Kad je Stole sagradio kulu,
On ušeta još u prvu kulu; 20
Pa doziva ostarelu majku:
„Boga j' tebi, moja stara majko!
„Veće ima po' godine dana,
„Da ja ziđem prebijelu kulu;
„Još je n'jesi okom pogledala, 25
„Još nijesi pred nju išetala,
Da bi reka', da si mu bolesna;
„Al' to n'jesi, kilom bogu vala,
„Da bi reka', da od posla nemo'š,
„Ti imadeš devetnajest slugu, 30
„Tebi n'jesu posli dodijali.
„Ajde sa mnom pred bijelu kulu,
„Pa je vidi mila moja majko,
„Pa kaži mi ti po svojoj duši,
„Je li tebi zauvolju kula?!“ 35
Tad išeta ostarela majka,
Stara majka Janković Stojana,
Pa pogleda niz bijelu kulu:
Ona gleda, ali ne govori,
Ne govori ni b'jele ni crne; 40
Samo j' dvaput teško uzda'nula.
To spazio Janković Stojane,
Pa pogleda svoju staru majku,
Pogleda je, pa joj progovara:
„Rašto majko, da od boga nađeš, 45
„Rašto majko, uzdišeš kod kule?!
„Što uzdišeš? pusta ti ostala!
„Što ti na njoj zauvolju nije,
„Ali đe je silno zlato na njoj,
„Ali đe su na njoj orli tići, 50
„Ali đe su ljute zmije na njoj,
„Al' je majko baš odviše niska,
„Al' je nieka, al' nije široka,
„Il' je dosta u duljinu nema,
„Il' sam za nju čudo potrošio, 55
„Potrošio, pa s troška ne valja?
„Pa ti žališ silnije novaca,
„Što sam za nju potrošio, majko;
„Kad ti nije zauvolju kula
„Jali ću je porušiti, majko; 60
„Jal' je oću ostaviti junak;
„Od nje otić', pa nigda ne doći,
„Niti tebi, niti b'jeloj kuli;
„Oću ti se po'ajdučit' majko;
„Biti oću u gorici ajduk; 65
„Dokle svoje ne izgubim glave?!"
Al' govori ostarela majka,
Al' govori Janković Stojanu:
„O moj sine, Janković Stojane!
„Ti ne luduj, ti ne gubi duše, 70
„E, meni je zauvolju kula!...
„Bila b' kula caru zauvolju:
„Kamo-l' ne bi meni-majci tvojoj.
„Na njoj ima dosta suva zlata;
„Na njoj ima zmija od tri glave, 75
„Ona valja iljadu dukata;
„A orlovi trideset iljada
„Da je kula cara gospodara
„I on bi se s njome ponosio...
„A moj sine, Janković Smojane! 80
„Ti si meni sine ponajdraži;
„Pa govoriš, da u goru ideš,
„Da se oćeš poajdučit' sine,
„Da mi nigda veće doći ne ćeš,
„Niti meni, niti b'jeloj kuli, 85
„Da ćeš biti u gorici ajduk;
„Dokle svoje ne izgubiš glave.
„Ala sine, sve na sv’jetu moje!
„Bi li sine taka ti imena?
„Bi li sine ostavio majku? 90
„Bi li svojoj kindisao majci?
„Da me Turci s konjima pregaze,
„Da popale tvoje b'jele dvore;
„Što i' gradi po' godine dana...
„To kod tebe zaslužila n'jesam.“ 95
Al' govori Janković Stojane:
„Moram reći, moja stara majko!
„Moram reći, kad me ti naljuti.
„Izvodim te pred bijelu kulu,
„Da mi kažeš: valja li mi kula; 100
„Ti išeta pred bijelu kulu,
„Ti išeta, pa samo uzdišeš,
„Ne govoriš mi ni b'jele ni crne;
„Pa se jesam naljutio majko.
„Sad mi kaži! što si uzdisala? 105
„Koja ti je golema nevolja?
„Ili nemaš kruva bijeloga;
„Jali nemaš baš zadosta platna,
„Da pokrojiš mene jedinoga;
„Jali nemaš žutije' dukata 110
„I u kući vina i rakije;
„Pa se bojiš nenadni gostiju,
„Da će doći, a dočeka nemaš?"
Progovara ostarela majka:
„O moj sine, Janković Stojane! 115
„Ja imadem kruva bijeloga
„I ja imah dosta b'jelя platna,
„Da imadem do devet sinova
„Sviju' bi i' prokrojila majka,
„Kamo-l' ne bi tebe jedinoga, 120
„Jedinoga na glasu junaka.
„Ja imadөh žutije' dukata,
„Tri put bi ti kulu pretegnuli
„I ja imam vina i rakije,
„Da mi pije za godinu dana, 125
„Da mi pije do trista junaka
„Ne bi meni pića povalilo.“
Još je pita Janković Stojane:
„Što si nujna? moja stara majko!
„Koja j' tebi b'jeda dodijala?“ 130
Veli njemu ostarela majka:
„O moj sine, Janković Stojane!
„O moj sine, sve na sv’jetu moje!
„Nujna jesam gledajući kulu.
„Imaš kulu kakve junak nema 135
„U svijetu i svoj carevini.
„Al' ti po njoj ljubovca ne šeće,
„Tvoja ljuba, moja mila snaša;
„Pa čem ću se, sinko, veseliti?
„Ne treba mi prebijele kule, 140
„Stara jesam, o, moj mile sine!
„Ne mogu se po njoj veseliti;
„Jere sam ti iznemogla sine,
„Tebi nema ko vode prineti,
„Tebi nema ko ručka spremiti, 145
„Nema te ko na put opremiti,
„Nema te ko s puta dočekati,
„Nema ti ko ruvo urediti,
„Ni svetačkog, a ni svagdanjega,
„Osim mene, tvoje stare majke. 150
„Da imadeš vijernu ljubovcu,
„Ona bi me, sine, izmjenila
„Od svakoga moga poslovanja,
„Ponajviše bi me zabavljala
„Od samće - teške druge moje; 155
„Jer mi j' sine volja za života,
„Da ja vidim tvoju v'jernu ljubu,
„Tvoju ljubu, moju milu snašu.
„Još kada bi dočekala majka,
„Da je snaša sina porodila 160
„Onda bi ja u veselju bila,
„Onda ne bi žalila umr'jeti!“
Al' je Stole mudra glava bio,
Pa on sreta svoju staru majku:
„Oj, starice, mila moja majko! 165
„Što je bolje, da se ja oženim?
„Lako b' bilo, da poznam djevojku,
„Jal' djevojku, jali udovicu;
„E, koja bi tebi dobra bila,
„Tebi dobra, a meni povoljna. 170
„Đe bi naša' za sebe djevojku,
„Onđe nema za tebe posluge;
„Đe bi naša' za tebe poslugu,
„Onđe nema za mene djevojke,
„Niti mile, niti srcu drage. 175
„I tako se ja ženiti ne ću;
„Dokle si mi u životu majko.
„Što će meni lijepa djevojka?
„Koju moje baš ne voli srce;
„S njom ne mogu ja izviti vijek, 180
„Ni junački porod izroditi.
„Koju ćeš ti - ja te baš ne volim;
„Koju bi ja — ta ti majko moja,
„Ta ti majko baš po volji nije;
„Pa se junak ni ženiti ne ću 185
„Oću živet, kano i kaluđer.“...
To rekoše — u kulu uđoše.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
