Kad se misli da je kakovo dijete urečeno od kakve stzre žene, i vrlo je slabo, bez da mu se zna od čega je slabo, uzme ključ ženski (t. j. koji je šupalj u vrh) i krsteći ga s njim govori:
Kukurijeku,
Pade baba u rijeku.
Izgubila tobolac,
Našao ga trgovac.
„Daj mi, trgo, tobolac, 5
Daću tebe pet ovac,
I tovar žukve,
Da ti konj pukne,
Na vrata kuće.“
Ondar udari ključem o kamen tri puta i reče: „Krst tu, vrz tu“, kao da bi ona bolest u kam pošla, a ona koja gz je (i ako ga je) urekla, da pukne od jada, za to što mu nije mogla nauditi.
Pevač, mesto zapisa i napomena
Reference
Izvor
Vukova građa. Uredio Veselin Čajkanović, Basme, SEZ, L (1934), s. 43.
