Krčmarić Luka oženi Vladukića Mihajla
Vino piju kotarski serdari,
A kod kule Gavran kapetana.
Sve je sio ajan do ajana,
A sio je serdar do serdara,
I kapetan jedan do drugoga. 5
Što ajana, što-li kapetana,
Što-l' ostalih kotarskih serdara:
Piju vino trijest i četiri.
U vrh stola glava od Kotara,
Ama glava Janković Stojane. 10
Vino služi Krčmariću Luka,
Vino služi, rednje čaše daje,
Kad s' Serdari okitili vinom,
Pa im vince udrilo u lišce,
A rakija pamet zanijela, 15
U svakakav eglen udarili;
Neki fali sebe, neki konja,
Neki fali ljubu uz kolino,
Neki fali oštru britku ćordu,
Neki fali sestru u odaji, 20
Neki fali majku na odžaku;
A sve muči Vladukić Mihajlo,
Na desnu se podbočio ruku,
Pa sve gleda u zemlju preda se,
I on muči, ništa ne divani. 25
Al' mu veli Gavran kapetane:
„Aj bora ti, Vladukić Mihajlo!
„Koja ti je golema nevolja,
„Te ti mučiš, ništa ne divaniš
„I ni čim se da pofališ nećeš? 30
„Mi svi znamo, da si junak pravi,
„Da imadeš vranca na jaslama,
„Ama dobra konja od megdana,
„I da ti je jošter britka ćorda,
„Da t' je vridna u odaji seka, 35
„S kojom drma butum Dalmacija,
„A kršna ti na odžaku majka,
„Vridna gosta more dočekati;
„Sedam put' ti bijaš' na megdanu,
„Pod Bakonjom, na polju zelenom, 40
„Sedam turskih odsiječe glava,
„Sanese ih k nami u kotare;
„A ni čim se da pofališ nećeš.
„Koja ti je golema nevolja?
„Ali nemaš gotovih cekina, 45
„Da ti s nami hladno piješ vino;
„Ali žališ, što oženjen nisi?“
Glavu diže Vladukić Mihajlo,
Pa velide Gavran kapetanu:
„Gospodine, Gavran kapetane! 50
„Vi svi znate, da sam junak pravi,
„Da sam sedam činio megdana
„Pod Bakonjom, na polju zelenom,
„Sedam turskih odsijeko glava,
„Sanio ih k vami u Kotare; 55
„Imam dobra vranca na jaslama,
„I oštra je moja ćorda britka,
„Kršna mi je sestra u odaji,
„S kojom drma butum Dalmacija,
„Vridna mi je na odžaku majka, 60
„Imam dosta gotovih cekina,
„Mogu vavik s vami piti vino;
„Al' mi žao, oto oženjen nisam,
„Evo veće trideset godina,
„Još se nikad oženio nisam.“ — 65
Sad velide Janković Stojane:
„Bora tebi, Vladukić Mihajlo!
„Eno tebi moje sestre Ane." -
Al' velide Smiljanić Ilija:
„Ako nećeš Ane Jankovića, 70
„Eno tebi moje sestre Jele.“ -
Al' velide Petre Mrkonjiću:
„Ako nećeš Jele Smiljanića,
„ Eno tebi moje sestre Kate."
Velide mu Miljković Šimune: 75
„Ako nećeš Kate Mrkonjića,
„Eno tebi moje sestre Mare."
Al' mu veli Gavran kapetane: -
„Ako nećeš Mare Miljkovića,
„Eno tebi moje sestre Ruže, 80
„S kojom drma butum Dalmacija.“
Kad to čuo Vladukić Mihajlo,
On velide kotarskim serdarom,
I zafali njima na divojkam:
„Vami fala na vašim divojkam! 85
„Ja sam bogu moju veru dao,
„Da se junak oženiti nećuu,
„Dok je Zlate Sokolović Ibre.
„Veće ima tri godine dana,
„Da ja gonam na Udbinu vrana, 90
„A do kule Sokolović Ibre.
„U njega je kršna sestra Zlata,
„Ja bih s' rada oženiti s njome;
„Al' nemogu lipe ni viditi,
„Kamo l' da bih Zlatu ufatio. 95
„Van čujete, kotarski serdari!
„Nije l' majka rodila junaka,
„Jali sestra brata odhranila
„Na čistome krilu divojkinu,
„Koji bi me oženio s Zlatom? 100
„Ja bih njega dobro darovao:
„Dao bih mu vranca sa jasala,
„I uz vranca oštru britku ćordu,
„I dao mu moju sestru Ružu,
„Kojom drma butum Dalmacija.“ 105
Kad to čuli kotarski serdari,
Svi junaci nikom ponikoše,
I gledaju u zemlju preda se.
Neponiče Krčmariću Luka,
Čašu baci, kon da nepi vina, 110
I skoči se, kon da nesidjaše,
Pa velide među Kotarani:
„Evo j' majka rodila junaka,
„Koj' će saći do Udbine grada,
„I dovesti s Udbine Zlatiju, 115
„Al' ostavit' na Udbini glavu.
„I čujete, kotarski serdari!
„Ja vam evo moju vjeru dajem,
„Da Zlatije ja ukrasti neću,
„Van na obraz odvest' Udbinjanom.“ 120
To im reče i od njih otidje;
Hitro ide svojoj kuli biloj.
Daleko ga ugleda majka,
Malo bliže njega susretala,
Srete njega na avlijskih vratih, 125
Pa mu njeg'va majka govorila:
„Sine Luka, jedini u majke!
„Kuda si mi tako pohitio?
„Hoćeš nekud, sine, četovati,
„Al' ćeš nekom' na megdan hoditi?“ 130
Muči Luka, riči nedivani,
Van on prođe krajem svoje majke,
Navrati se u podrum doratu:
Timar čini doru konja svoga,
Čul svalio, sedlo navalio,
Osedla ga sedlom tatarijom,
A obuzda uzdom zlatalijom,
Pokri njega puli-abajijom,
Koju-no su tri divojke vezle
U Kotaru tri miseca dana, 140
Na rogljovih ime zapisale,
Da je ona Krčmarića Luke.
Uteže ga sedmeri kolani,
Pripinje mu dvoje uzengije.
Kad je dobra konja napravio, 145
Ide Luka u svoju odaju,
Pa oblači tursko odijelo.
Kada se je junak napravio,
Od sebe je on prikladan bio,
A turska mu roba pristanula, 150
I pripasa oštru britku ćordu,
Za pas meće dvije puške male,
U obloke meće dževerdane,
I on sađe do dorota svoga,
I izvede doru u avliju. 155
Taman momak poside dorina,
Al' mu stara dopanula majka,
Pa mu stara majka govorila:
„Sinko Luka, jedini u majke!
„Kaži pravo, kud' ćeš putovati, 160
„Kaži pravo, tako bio zdravo.“
Onda Luka majki govorio:
„Odoh, majko, na Udbinu bilu
„Po Zlatiju Sokolović Ibre,
„S njom ću ženit' Vladukić Mihajla; 165
„Al' ću njega oženiti s njome,
„Ali svoju izgubiti glavu.“
Tad je majka Luki govorila:
„Dite Luka, jedini u majke!
„Ako 'š svoje poslušati majke, 170
„Okani se kamene Udbine
„I Zlatije Sokolović Ibre,
„Jer si, sine, jedinjak u majke,
„Pa bi mogo časom poginuti.
„Kom' će ostat tvoja stara majka, 175
„Kom' li tvoje veliko imanje,
„Kad od roda već nemaš nikoga?“
Onda Luka majki govorio:
„O starice, mila moja majko!
„Zarekoh se među Kotarani, 180
„Moram poći, ako neću doći.“
Onda mu je majka govorila:
„Ajde, sine, u sto dobrih časa,
„Dušmanin, ti pod nogama bio,
„Ka tvom' dori čavli pod pločami! 185
„Sikla tebi na megdanu ćorda,
„I dobar ti primicao dore!
„Bolje ti je glavu izgubiti,
„Neg' sramotom u Kotare saći;
„I sad ajde u sto dobrih časa!“ 190
To mu reče, a Luka poteče,
Goni doru preko polja ravna,
Bilim danom do Vučjak planine,
Tavnom noću u Vučjak uđe,
Svu noć goni konja kroz planinu. 195
Taman Luka iz gore izađe,
Eto njemu zora ošinula,
I bijeli danak osvanuo.
Dokle Luka do Gračaca dođe,
I žarko mu sunce ogranulo. 200
I on goni doru pred mehanu,
Pred mehanom odsjede dorata,
Dobru dori ječam nataknuo,
A on ode u mehanu hladnu.
Kad mehana puna je Turaka, 205
Među njima Pandža Gračanine,
I s Turcima hladno pije vino.
K njima uđe Krčmariću Luka,
I Turcima turski selam daje:
„Salamaleć, vi Gračani Turci!“ 210
Turci njemu selam odprimili:
„Aleć musalam, neznana delijo!“
I Pandža se na noge skočio,
Kod sebe mu misto namistio,
Sjede Luka s njima piti vino. 215
Blizu mu se pendžer dogodio,
Sve na pendžer u sunce pogleda,
Da ga nebi podne prevarilo,
Da k Udbini nebi zakasnio.
Kad mu sunce blizo podne bilo, 220
Fati s' Luka rukom u džepove,
Pa izvadi do tri madžarlije,
Pa ih baci Pandži Gračaninu:
„Na de, Pandža, pa kusur izplati,
„Što sam junak potrošio vina.“ 225
Ali njemu Pandža govorio:
„Nebudali, tursko momče mlado!
„Ko godic je sa mnom vino pio,
„Taj kusura nikad nij' platio,
„Nećeš ni ti, viru ti zadajem.“ 230
To rekoše, pa se rastadoše.
Luka svoga poside dorata,
Pa ga goni od Gračaca bila,
Goni njega do Udbine grada.
Taman Luka do Udbine dođe, 235
Uči podne hodža na džamiji.
I dotira doru pred Udbinu,
Kad-li side Udbinjani Turci,
Pred Udbinom hladno piju vino,
K njima Luka dotira dorata, 240
I Turcima turski selam dade:
„Salamaleć, Udbinjani Turci!“
I oni mu selam odprimiše:
„Aleć musalam, neznana delijo,
„Odsid' konja, hodi piti vino.“ 245
Al' im momče Luka govorio:
„Dolič sam se vinom okitio,
„I nemogu više piti vina.“
I krajem njih protira dorata,
Utira ga gradu na kapiju. 250
Kad je u grad konja natirao,
Dofati ga nogom i ostrogom,
Pod njim se je dobar pomamio,
Dobar dore na kukove pade,
Sve kaldrmom zečki poskakuje, 255
Iz kaldrme mermer izvaljuje,
Oko puta prošće obaljuje.
Al' u Luke dobra sreća bila,
U dućanih nisu pasarđani,
Već Udbinke, lijepe djevojke, 260
U rukama drže terezije,
Svilu one mire i prodaju.
Kroz dućane on protira doru,
Gledaju ga Turkinje divojke.
Ajka Zlatu na pendžer doziva: 265
„O Zlatijo, drago drugo moja!
„Vid' de kršna ovoga dorata,
„I na njemu momka binjedžije!
„Od kako je Udbina postala,
„Još nam 'vaki nije dolazio.“ 270
Progna Luka doru kroz Udbinu,
A do kule Sokolović Ibre.
Kad pod kulom u avliji biloj
Igra kolo turskih divojaka,
U kolu je trideset Turkinja, 275
Među njima Zlatija divojka,
Sestra Zlata Sokolović Ibre.
Kad je viđa Krčmariću Luka,
Od milinja konja povratio,
Kroz Udbinu njega protirao, 280
Na rudine doru iztirao,
Dokle je se Luka povratio,
A Zlatija bulam govorila:
„Druge moje, trijest divojaka!
„Vidjaste-li ovoga junaka, 285
„Što bijaše na avlijskih vratih,
„I pod njime pomamnua dorata?
„Još kako je Udbina postala,
„'Vaki na njem nije dolazio.
„Kamo bog da i sreća od boga, 290
„Da nam sad na carski ferman dođe
„Na našega ličkog' Mustajbega,
„Da on mora svaku noćcu dati
„Tom' junaku po jednu divojku,
„Nebi-l' mene jedna noć zapala, 295
„Da mu ležem na desnicu ruku!“
Istom Zlata u riči bijaše,
Luka doru dogna u avliju,
I kod kola odside dorata,
Selam nazva Turkinjam divojkam. 300
Sve su bule selam odprimile,
A lipa mu zamirila Zlata,
I Luki je ona govorila:
„Jesi-l', tursko momče, bulandiso?
„Znaš, djegod je čudo divojaka 305
„A nemade nikog' od Turaka,
„Da se selam nenaziva onde.“
Al', velide, Luka govorio:
„Nebudali, Zlatijo divojko!
„Vaki j' adet u našoj kajini, — 310
„Je-li testir kolo poigrati?
Al' mu, veli, Zlata govorila:
„Testir ti je, koliko ti drago,
„Pa igrati, do koga ti drago.“
On do Zlate kolo raztrgnuo, 315
I okrenu kolo na okolo,
Štipa Zlatu rukom za ručicu,
A čepa je nogom na nožicu,
Naslonja joj na ramena glavu,
Pa je škaklji brkom izpod vrata, 320
Još je Luka Zlati govorio:
„Da, Zlatijo, vidu od očiju!
„Živ ti bio, jesam-li ti mio?
„Živa t' name, hoćeš poći za me?“
Al' velide Zlatija divojka: 325
„Bora tebi, tursko momče mlado!
„Živ mi bio, ti si meni mio,
„Živa m' nane, ja ću poći za te,
„Samo mi se po istini kaži,
„Odkle jesi i senta kojega? 330
„Kako-li se zoveš po plemenu,
„Po plemenu i turskom imenu?“
Al' velide Krčmariću Luka:
„O Zlatijo, srce iz nidara!
„Iz daleka, a iz bliza nisam. 335
„Ako s' čula za tursku krajinu,
„U krajini kamena Podzvizda,
„Ja sam, Zlate, od Podzvizda Ase.
„Morda si čula, dje Turci divane,
„Da sam skoro bio u Kotaru, 340
„U Kotaru Vuku na megdanu,
„I ja Vuku odsijekoh ruku,
„Sanio je u našu krajinu,
„Preko nje se vina napojio.
„O Zlatijo, draga dušo moja! 345
„Dje ti j' bratac, Sokolović Ibro?“
Al' mu, veli, Zlate govorila:
„Srce moje, od Podzvizda Ase!
„Moj brat ode do senta Gospića,
„Nebi-l' štogod čete sakupio, 350
„Da on sađe u ravne Kotare,
„Nebi-l' štogod roblja zadobio,
„Jal' novaca, jal' bilih ovaca,
„Jal' kotarskih lipih divojaka.“
Al' velide Krčmariću Luka: 355
„Kuku, Zlate, velike žalosti!
„Dje se junak ja trefio nisam,
„Ja bih išo s njime četovati.“
Njemu veli Zlatija divojka:
„Ajde, Ase, do Podzvizda svoga, 360
„Pa ti kupi kićene svatove,
„Pa ti ajde po mene divojku.“
Ali njojzi govorio Luka:
„O Zlatijo, vidu od očiju!
„Ja nemogu kupiti svatova, 365
„Nit voditi po te na Udbinu,
„Jer je Podzvizd u turskoj krajini,
„Ja sam junak pod pizmom, Zlatijo,
„Baš od svijeh kotarskih serdara.
„Da ja počmem kupiti svatove, 370
„Opazit' će kotarski serdari,
„U planine busije metnuti
„Pokraj puta, druma junačkoga,
„Mene, lipa, pogubiti, Zlate,
„Tebe odvesti u Kotar kameni; 375
„To je moja i tvoja sramota,
„I tvog brata, Sokolović Ibre;
„Van ako ćeš mene poslušuti,
„Ajde namah, da mi putujemo!“
Onda, veli, Zlata govorila: 380
„Pričekaj me, od Pozdvizda Ase!
„Dok izađem iz kule kamene,
„Ja se idem lipše nakititi.“
Ode Zlata u kulu kamenu,
Luka voda izpred kule doru. 385
Al' mu Zlata zatvorila vrata.
Sve on voda, u vrata pogleda,
I on čeka Zlatiju divojku.
Sve od podne do popasna doba,
Nije Zlate iz kule kamene. 390
Vavik čeka Krčmariću Luka,
U velike udario misli:
„Čudne bene, što sam učinio!
„Dje ja mogoh odvesti Zlatiju,
„Ja prez rane i prez mrtve glave; 395
„Dok izvadim iz kule divojku,
„Sad bih mogo rana ja dobiti,
„I još časom junak poginuti.“
Istom Luka u misli bijaše,
Al' se kuli vrata otvoriše, 400
Pomoli se Zlatija divojka.
A kakva je, vesela joj majka!
Srna oka kano u gavrana,
Lišca bila kano u labuda,
Čelo joj je sjajno ogledalo, 405
Obrvice morske pijavice,
Trepavice paunice perje,
Dva obraza dva đula rumena,
Usta su joj kutija šekera,
Bili zubi dva niza bisera, 410
A sva sjaje od bisera Zlata,
Od bisera i dragog' kamenja.
Kad je viđa Krčmariću Luka,
Oči mu je lipa zanijela,
Malo nije pred konja panuo. 415
Dopade mu Zlatija divojka,
Za livu ga ufatila ruku,
Pu mu, veli, Zlate govorila:
„Bora tebi, od Podrvizda Ase!
„Al' si čudo pio hladnog vina, 420
„Ra ti vino pamet pozanilo,
„Ali te je glava zabolila?
„Al' joj veli Krčmariću Luka:
„Niti sam se vinom opojio,
„Nit' je mene glava zabolila, 425
„Van lipotom ti me zanijela.“
Al' mu veli Zlatija divojka:
„Muči, Ase, nemoj budaliti!
„Kad se nisi bojo na megdanu,
„Što bi s' bojo ti lipote moje? 430
Skoči Luka na dorata svoga,
I popušti stražnje uzengije,
Uze Zlatu za bijelu ruku,
Pa je baci za dorata za se:
Tri puta je pripasao pasom, 435
Put četvrti od sablje kajasom,
Na dvoje joj perčin razdvojio,
Pa ga veže sebi oko vrata.
Još velide Zlatija divojka:
„Oj bora-ti od Podzvizda Ase! 440
„Što me tako vrlo tvrdiš za se?“
Ali, velide, govorio Luka:
„Muči, Zlate, nemoj budaliti!
„U mene je pomaman dorate,
„Putovati moram kroz planinu, 445
„Pa da zvire iz gore poleti
„Preko puta izpred mog' dorata,
„Dorat bi se mogo poplašiti,
„Ti bi mogla iz sedla frciti,
„Na putu se od kamen ubiti.“ 450
To joj reče, pa potira doru,
Izćera ga avliji na vrata,
I on puca iz pušaka malih,
Grlom viče ko kad jelen riče:
„Čuj počujte, Udbinjani Turci! 455
„Odvede vam Krčmariću Luka
„Sestru Zlatu Sokolović Ibre,
„I s njom odoh uprav u Kotare.“
Kad to čuli Udbinjani Turci,
Sve se diže malo i veliko, 460
I na gole konje posidoše,
Golotrbe ćorde povadiše,
Krčmarića Luku poćeraše.
Luka bježi niz ravne rudine,
Misli misli, kud bi okrenuo: 465
Bi-l' na Gračac preko Vučjaka,
Al' na Plavno kroz Mračaj planinu.
Sve mislio, na jednu smislio,
I na Mračaj konjem okrenuo.
Ćerala ga poćera s Udbine; 470
Ali nije konja u Turčina,
Da dostigne Lukina dorata.
Van se jedno Vlašče dogodilo
Na Udbini, Uskok Radovane,
To je pobro Sokolović Ibre. 475
Imo vranca, šteta ga odnila!
Što godic je Lukin dorat skako
U dva skoka preko Mutilića,
To sve vranac u jedan skupio.
Kad je bio nasred Mutilića, 480
Stiže Luku Uskok Radovane,
Pa je Uskok Rade govorio:
„Sestro Zlate moga pobratima!
„Nagni der se jal' desno, jal' livo,
„Da odsičem kaurinu glavu. 485
Al' mu, veli, govorila Zlata:
„Čuješ, dragi Uskok Radovane!
„Nemogu ti ni okom maknuti,
„A kamo-li kud glavu nagnuti,
„Svinja me je privezala za se, 490
„Triput me je opasao pasom,
„Put četvrti od sablje kajasom,
„Još je moju kosu razdvojio,
„Pa je svezo sebi oko vrata;
„Van proreni vranca kraj dorata, 495
„S oka udri crna kaurina.“
Kad to čuo Uskok Radojica,
On je vranca nogom dofatio,
Dofati ga nogom i ostrogom,
Kraj dorata hitro propanuo, 500
Što bi s' junak nadžakom hitio.
Kad to viđa Krčmariću Luka,
On s unkoša skide karabina,
Karabinu plahu vatru dade.
Puče puška, vavik mu pucala! 505
On nestrilja Uskok Radovana,
Van pogodi pod njime gavrana,
Po kolanu vranca pogodio,
Mrtav vranac na zemljicu pade,
Vranac pade i pritište Radu, 510
A dopade Krčmariću Luka,
Pa velide Uskok Radovanu:
„Ja ti neću glavi kindisati,
„Van ću tebe konjem pogaziti,
„Malo ću te živa ostaviti, 515
„Pa ti kaži Udbinjanom Turkom,
„Da odvede Krčmariću Luka
„Lipu sestru Sokolović Ibre.“ –
I on ode u Mračaj planinu,
Do gore ga dotirali Turci, 520
Tavna noćca osvojila Luku,
Nesmidoše s noćom u planinu.
Luka svu noć jaše kroz planinu;
Dok izađe iz gore zelene,
A na Plavno na to polje ravno, 525
Eto zore i bijela dana.
A pivnica na sred polja ravna,
U pivnici krčmarica Mare.
Goni Luka konja do pivnice,
Kod pivnice odveza divojku, 530
I skide ju sa dorata svoga,
I doratu ječam nataknuo;
A on s Zlatom ide u pivnicu,
Tu je s lipom ručak ručevao,
I Luka se vina napojio. 535
Dok se Luka ponapio vina,
I dorat mu ječam pozobao.
On poside svog konja dorata,
Baci Zlatu za se na dorina,
I opet ju je pritvrdio za se, 540
Pa poćera od pivnice doru,
Pa niz Plavno doru poćerao.
Kad prejezdi preko polja ravna,
I izađe na Kotar kameni,
On zapuca iz pušaka malih. 545
Opazi ga Janković Stojane
A iz kule Gavran kapetana;
Serdarom je Stojan govorio:
„Kotarani, draga braćo moja!
„Plamen se je magle pomolio 550
„S Plavna ravna na kotar kameni;
„Omaglio samo konjaniče,
„Vavik puca iz pušaka malih,
„Vrlo konja rasrdio svoga,
„Izpod njeg' mu živa vatra sipa, 555
„Iz zuba mu sijevaju munje,
„Na nozdrve modar plamen bije,
„Iz ušiju tiho vitar puše,
„Bi-li mogo Krčmariću biti?
„Morda su ga poćerali Turci, 560
„Pa on bježi bigom bez obzira,
„Od strá puca iz malih pušaka.“
Stojan istom u riči bijaše,
Kad-li Luka pred kulu dopade
Na doratu dobru konju svome, 565
I donese lipu zasobicu
Sestru Zlatu Sokolović Ibre,
I dade je Vladukić Mihajlu.
I sidoše hladno piti vino.
Malo vrime al' dugo nebilo, 570
Pogledao Janković Stojane
I ugleda samo konjanika,
U ruci mu knjiga u procipu,
Uprav ide kuli Gavranovoj. 575
Pa je njima Stojan govorio:
„Čujete-li, kotarski serdari!
„Eto knjige od Udbine bile,
„Sad će netko na megdan hoditi.“
Istom Stojan u riči bijaše, 580
Vlaško momče pod kulu dopade,
I pod kulom odside gavrana,
Pa uliđe u kulu kamenu,
U mehanu, đe se pije vino.
Boga nazva kotarskim serdarom: 585
„Bog pomozi, mladi Kotarani!“
Kotarani boga odprimili:
„Bog pomogo, Vlašče momče mlado!“
Al', velide, Vlašče govorilo:
„Je-li s vami glava od Kotara, 590
„Ali glava Janković Stojane?
A Stojan se na noge ustade,
Pa, velide, Vlahu govorio:
„Ja sam glavom Janković Stojane.“
Vlah mu dade listak knjigu bilu, 595
To je njemu dobrodošno vino.
Ode Vlašče, poside gavrana,
I otište od kule kamene.
Stojan štije listak knjigu bilu,
Što mu piše lički Mustaj beže, 600
U knjigi mu lipo govorio:
„Da si zdravo, Janković Stojane!
„Koj' odvede Krčmariću Luka
„Sestru Zlatu sa Udbine bile,
„Sestru Zlatu Sokolović Ibre, 605
„Kad u jutro bio dan osvane,
„Nek izlazi on na Plavno ravno,
„Na sred Plavna na megdan junački;
„Pozivlje ga Sokolović Imbro.
„I čuješ-li, Janković Stojane! 610
„Netreba ti više kupit vojske,
„Sobom uzmi trijest Kotarana,
„Sve najboljih kotarskih junaka;
„Ja ć' uzeti trijest Udbinjana,
„Pa ćemo se onde sastanuti, 615
„I hladnoga vina ponapiti,
„Dokle njih dva učine megdana.“
A kad Stojan knjigu proučio,
Pak je čuo Vladukić Mihajlo,
Mihajlo je onda govorio: 620
„Neće Luka na megdan hoditi,
„On je meni doveo divojku,
„Ja ću za njeg' na megdan izaći.“
Al' velide Krčmariću Luka:
„Dok je meni na ramenu glave, 625
„Niko za me nečini megdana.“
Kad u jutro bio dan osvanu,
Stojan kupi trijest Kotarana,
Sve kotarskih najboljih junaka,
S njima ode na to polje Plavno. 630
S njima ide Krčmariću Luka,
I uz Luku Vladukić Mihajlo,
I još vode Zlatiju divojku.
Prije Turak' na Plavno izašli,
Na sred Plavna šator razapeli, 635
Pod šatorom sjeli piti vino.
Najpri sio Janković Stojane,
Pa do njega Zlatija divojka,
Do divojke Vladukić Mihajlo.
Serdari se već napili vina, 640
Eto bega iz Mračaj planine,
I sa njime trijest Udbinjana,
S njima momče Sokolović Ibro,
I k šatoru konje doćeraše,
I svi Turci konje odsidoše, 645
I pod šator Stoli uliđoše,
I sve sjede Turčin do serdara,
Do Stojana lički Mustajbeže.
Neodsjeda Sokolović Ibro,
Razigrava konja kraj čadora, 650
Al' mu veli Krčmariću Luka:
„Odsjed' konja, Sokolović Ibro!
„Ajde amo, da pijemo vino;
„Jer tako mi boga jedinoga,
„Kašnje danas jedan piti neće!“ 655
Al' mu, veli, Ibro govorio:
„S kim se bijem, s onim ja nepijem:
„Ustaj namah, da megdan činimo!“
Al' mu, veli, Luka govorio:
„Ti si mene na megdan zovnuo, 660
„Sada megdan junački odmiraj!“
Al' mu, veli, Ibro govorio:
„Kako ćemo megdan učiniti?“
Veli, njemu Luka besidio:
„Ti ako ćeš megdan odmiriti 665
„U duljinu šesdeset kopalja,
„U širinu dvaest i četiri;
„Ako-li ćeš rogalj kabanice
„Jedan tebi, a drugi će meni,
„I na njojzi megdan učiniti.“ 670
Onda Ibro megdan odmirio
U duljinu šesdeset kopalja,
U širinu dvaest i četiri;
Onda Luka doru posidnuo.
Tad mu, veli, Ibro govorio: 675
„Kaurine, Krčmariću Luka!
„Hoćeš bježat', ali ćeš ćerati?“
Njemu, veli, Luka govorio:
„O Turčine, Sokolović Ibro!
„Neću bježat, niti ću ćerati, 680
„Van odbiraj, na koju ćeš stranu,
„Noćeš stati ti na vrh megdana,
„Al' ostati baš u dnu megdana?
„Pa ćemo se onda zatrkati,
„Jedan k drugom' konja poćerati, 685
„Đe s' sretimo megdan učiniti,
„Neka vide Turci i Kauri,
„Da na obraz megdan učinismo,
„I da nije kroz prevaru bilo.“
Stade Ibro baš u dnu megdana, 690
Luka ode baš u vrh megdana.
Kad rekoše, onda potekoše,
Sretoše se na sridi megdana,
Konji jim se prsim' udariše,
A junaci s ćordam' premetnuše. 695
Hitriji se Luka dogodio,
Prije junak ćordu ujagmio,
I Ibrinu glavu odvalio.
Tute Luka odnese megdana,
I pod šator ode piti vino. 700
Digoše se Udbinjani Turci,
Zakopaše Sokolović Ibru,
S Stojanom se ponapiše vina.
Stojan zdravo ode u Kotare,
S njime momče Krčmariću Luka. 705
Neveseli na Udbini Turci,
Jer im Ibro izgubio glavu,
Pogubi ga Krčmariću Luka.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
