Kroz mirnu, setnu noć
| Kroz mirnu, setnu noć Pisac: Stevan Luković |
Blago se veče spustilo
Miluje sani svet;
U domu žagor žubori
U vrtu sneva cvet.
S prozora pogled ovlažen
Kroz mrklu bludi noć.
I misô nosi daleko
Kuda bi srce poć.
Tišina mukla zanosi
I snaša blage sne;
Umorno, mračno, žalost
U tami ćuti sve.
Ni vetrić više ne drma
Ukočen drva red —
Samo ih tužno posuo
Meseca zračak bled.
I ja te sanjam... Daleko,
Kraj tebe želje mru...
I listak šušnu... Po srcu
Osetih: ti si tu...
Znam da si na me mislila.
Tajnena misli moć
Združila nas je daleke
Kroz mirnu, setnu noć,
I ja sam srećan sanjo
Dugo i dugo sâm —
Noć ti je ova slađani
Donela sanak znam.
Izvor
[uredi]- 1903. Pesme Stevana Lukovića. str. 18-19.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Stevan Luković, umro 1902, pre 122 godine.
|