Krvni mir/30

III ČIN

XII POJAVA

►

XII POJAVA

STOJAN i pređ.

STOJAN (dotrča razbarušen, krvav, blijed ... odrpan. Kad spazi ovaj skup, stade ukočeno i uplašeno.)
STEVAN: Hodi amo!
STOJAN (se ne pomiče).
STEVAN: Jesi li ti ubiio Boška?
STOJAN (Poplašeno trgne se i zadrhće. Zatim zvjera oko sebe, ali ne govori.)
STEVAN (planu): Govori! Pitam te!
STOJAN (kao i ranije, samo je sve zbunjeniji.)
STEVAN (digne pušku i opali. Stojan se zanjiha i pade.) (Radanu) Eto! Nemoj reći da ne držim zakletve ... Dadoh vam svoju krv!... Otkidoh vam srce!... Sad idite... (Radan i ostali ukočeno stali pa se mrtvo pogledaju, ne mičući se nikako. Stevan se i ne osvrće na njih, nego neko vrijeme gleda u Stojana, zadrhta i s jaukom pada po njemu.) Sine moj! Pregorih i tebe, a zakletve ne pogazih. ’Prosti mi! ’Prosti mi! (Grli ga i ljubi.)
MIRKO (koji je takođe ukočen stajao, poleti i pade pored Stevana i zagrli Stojana po pasu): Brate moj!
LAZAR: Ej, bože moj! Imaš li i ti srca? ... Hajdemo braćo ...
SVI RADANOVI: Hajdemo .. .

Zavjesa pada

Kraj

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Svetozar Ćorović, umro 1919, pre 105 godina.