Krvav šećer
Krvav šećer
. . . Među četir' zida u ledenoj sobi
Skupila se deca oko svoje majke
I svi skupa drhću, a ona im drobi
U čančiću vode od hleba okrajke,
Po grumen šećera još im ona dade
Da ih tim zavara da zimu odstrane
Zaboravim teškim, i usta zaslade
Tom malenom slašću mesto tople hrane.
A deca u čudu uzviknuše: „Mama,
Što je krvav šećer kojeg si nam dala?“
„Oh, vi siročići, ču se uplakano, -
„Krv je vašeg oca njega pokapala. . .“
I pričajuć dalje, suze je obliše,
Jer je uspomenom potresena bila,
A deca se jadna uz nju čvrsto zbiše
I suzama krvav šećer su kvasila.
Napolju i dalje snažan vetar duva
I raznosi suho i ledeno inje.
I prozorska okna, i vratnice gruva
Na trošnoj kućici puke sirotinje.
|