Krvavi presto/8
| ◄ Појава седма | Prva pojava | Појава друга ► |
DRUGI ČIN
(Prizor kao u prvom činu)
Prva pojava
Jakinta i Kosor (dolaze)
JAKINTA:
Da čudno opet vlada nam se kralj,
Zamišljeno po dvoru hoda sam,
Čelo u bore sabija tvrdo
Ko večne da bi nedokučljive
Božanstva tajne hteo otkriti. —
Na dvorane nam više ne sluša,
Već samo ćuti, samo uvodi,
A kadšto opet teško uzdane;
Kadšto mu drobna suza gdekoja
Iz mutnog oka padne na pojas,
A kad što opet u grot udari
K'o s' uma svoga da je sišao. —
Ja ne znam šta se zbilo s Bodinom,
Al' užasan je kad me pogleda,
Pa strepim, drkćem pred njim kao list.
Više se puta prenem iza sna
Pa mislim: Bodin spletke naše zna,
Da laskavac nas koji izdao
Meko mu srce da predobije,
A upliv nama da se slomije. —
Dalje se dakle ne da čekati:
Odsudno, žurio valja delati!
KOSOR:
Iskusio sam, i ja, na žalost,
Da nisam više mio njemu gost,
Da s Bodinom od nekog vremena
Prevelika se zbila promena,
Te kad mu kažem, kad ga pitam što,
Ni reči neće reći ni pošto,
Već ćuti kao da je leden kam:
Iz oka samo što mu sipa plam.
JAKINTA:
Ti valjda dobro znadeš Bodina,
U žili krv mu vatra je živa,
Pa lako plane. — Ali njegov gnev
Živo i prođe k'o i munjin sev,
Po tom je opet i pitom i blag
Ko nebna suza ili golubče,
Te lako prašta pristup svakome. —
Malo je ljudi takove ćudi:
I pamet mu je valjda od srca,
Pa neće skoro nikog kazniti,
Il' ako valjda kadšto i kazni,
U drugom času već se pokaje,
Pa sam na sebe žali, da je strog. —
Ni meni neće već da veruje,
Ma mene voli — sam mi rekao
Ko oči svoje, kao narod svoj. —
Ni meni neće već da veruje
Od strica braća buntovnička mu
Da svrgnuti ga žele s' prestola. —
Da Kočopar i braća njegova
Samrtnim gnjevom na nj' se podižu,
I bune narod po svi krajevi. —
KOSOR:
U stvari nema, do duše, još ništ',
Al' Bodin ne sme tako misliti,
E smeru našem tad bi bilo kraj,
I otkrio bi naš se zamišljaj. —
JAKINTA:
Tu nepobitna treba dokaza,
Da ognjem bukne stara omraza,
Da svaka tako sumnja s' pobije
I drukče mnjenje Bodin dobije. —
KOSOR:
Krajnje je doba, mislim, kraljice,
Da dođe jednom već do preloma;
Pa ja sam tako udesio stvar,
Da Bodin neće više sumnjati —
Županu Marku obećao sam
Da će još jednu oblast dobiti,
Ako onako bude delao,
Što bi tek tebi išlo u prilog.
Marko je na to odmah pristao:
Sad možeš s' njime: kao i s' voskom.
Još stekoh juče najamnika dva
I uputstvo im dadoh takovo,
Da silom u dvor dođu Bodinu
I javno reknu: mita dobiše
Od Kočopara i drugova mu,
Da krišom svetla kralja ubiju. —
Ovaj je način, k'o što vidiš, prost,
Al' ako i to ne bude mu dost':
E onda svaki badava nam trud,
Već drugči treba udesiti gud!
JAKINTA (za se)
Ovakog vraga kao Kosor taj,
Jedan put rađa crni pako tek;
Al' bog, kad neće, moram s' vragovi
Da mirni budu moji sanovi. (glasno)
Lepa ti hvala! Vešt ti zamišljaj
Neizvesnosti učiniće kraj! (odu na polje)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mita Popović, umro 1888, pre 136 godina.
|