Krvavi presto/7

PRVI ČIN

Sedma pojava

Sedma pojava

Kosor (dođe) i Pređašnji.

KOSOR:
Jakinta moli kralja čestita.
HVALIMIR (za se):
Gle, pridvorničke glatke aspide!
Ko Atlant svet što na pleći drži,
Nek padne na te kletva naroda!
KOSOR:
Rumena ruža željno čeka dažd.
KOČOPAR (za sebe):
Ne mogu dalje!
KOSOR (Kralju Bodinu):
Stvar je važna.
KOČOPAR (za sebe):
Znam!
BODIN:
Hajd'mo (pođe).
KOSOR:
Nekakva nova zavera,
I opet glavu digla je u vis.
K0ČOPAR (za se):
Da podlog stvora, gnusnog čoveka!
KOSOR:
K'o negda sunce staće ti pamet,
Kad crno delo otkrije ti se!
KOČOPAR (plane):
Lažeš, skrnavče! Nije istina!
I molitva je svaka tvoja laž!
Oprosti, kralju, al' već ne mogu
Klevetu nisku dalje slušati.
U tesni nedri besni mi srce
K'o sto vragova da ga šibaju,
U lavu mi se krvca pretvara
Od silnog gnjeva, strašnog pokora!
BODIN:
Bodin je tu, vladar je pred tobom!
KOČOPAR:
Pa makar da je silni Perun sam:
Ni ired ljim ne bi donde klekao —
Dok istinu ti ne bi rekao,
Da ugursuz je svemu ovaj kriv!
HVALIMIR:
Stišaj se, brate!
KOČOPAR:
Zaman, ne mogu!
Munja je hitra srčba moja sad,
Zaustavit' je k'o bi mogao?!
STRAHINjA:
Užasan si!
KOČOPAR:
Pa raskidajte me!
Evo me, živog raskidajte me!
Il' hodi maču, druže plameni:
Da pokoljem sve redom matere,
Što vako besno zverje rađaju! (digne mač)
BODIN:
Hvatajte ga, nek gine kad je lud!
(Stražari pođu da ga uhvate)
KOČOPAR (vitla mač):
Ne dam se, ne!
HVALIMIR:
Pa zašto i da mre?
Na kralja on se nije digao,
Već na krvnika, podlog Kosora,
Što dahom svojim čist nam kuži zrak,
Što dobro srce kralja čestita
Od vernog roda svog odvraća. —
Pa zar zbog njega da pogine on?
Oh, kralju, striče, ljulja ti se tron!
BODIN:
Neka se zemlja trese podamnom,
Neka se nebo lomi nad-a-mnom:
Al' buntovnici, kao što ste vi,
Na vešalima nek se suše svi!
STRAHINjA:
Ne tako, kralju! Stani!... Dosta je!...
Tek mač je još, to nazad ostaje,
A naši mači...
BODIN:
Zar još pretiš?...
Ne vidiš, da sam slep već od zora?
HVALIMIR:
Od braće svoje nisam loši ja,
Usvajam sve, što ovde rekoše,
Da razdoru i kletoj neslozi
Tvoj zlokovarni tu je Kosor kriv. —
Pa volio bih, da sam svemoguć;
Živom da vadim poganu mu pluć
Da vidim jednom vragova kol'ko.
Po paklu tom se crnom vitlaju.
BODIN:
Hvatajte ih. Na lanac s' vaškama,
Na čist mesec da više ne laju!
KOČOPAR:
Savij mi vrat u igo gvozdeno,
Da krševe ti tvrde uzorem
I sve ću kralju, ja uzorati, —
Al' s' ovog ježa, s' ove kornjače
Ja ropske neću vući okove,
u mišici ovoj dok je čelika!
STRAHINjA:
Ni ja!
HVALIMIR:
Ni ja!
BODIN:
Hvatajte ih! (Ode) (Sluge pođu da ih uhvate).
KOČOPAR:
Poslušne sluge kralja ćudljiva,
Tep tako mi svesilnog Peruna
U krvi ću vas sve okupati!... (Svi trgnu)
SLUGE:
Predajte se!
KOČOPAR:
Predajte se? Nikad!
Ako ste valjda glađu moreni:
Evo vam gvožđa! Od'te jedite!
Ako ste žedni, besni skotovi,
Od krvi svoje dosta piče te!
(Mačevaju se. Kočopar i braća mu polagano povuku se natrag)

(Zavesa pada)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mita Popović, umro 1888, pre 136 godina.