Kraljica Jakinta/65

Kraljica Jakinta
Pisac: Jovan Subotić
DRUGI PRIZOR

DRUGI PRIZOR
Kralj Đorđe dođe sa vojvodama i pratnjom. Svi u svečano ruho obučeni i zelenim grančicama nakićeni.

JAKINTA (iztrči pred kralja i zagrli ga):
Dobro doš'o, slavni vojskovođo!
ĐORĐE:
Bog pomože boljem pravu, majko.
Da pravica staja uz junaštvo,
Grubeša bi pobedu dobio!
JEDAN OD VOJVODA:
Junačkome duhu dolikuje
Sebe nizit', drugog uzdizati:
Al’ zaslugu valja pripoznati
I kod sebe kao i kod drugog.
(K pratnji).
Da l' sam reko suviše, junaci,
Ako kralju tu pred vama kažem,
Da sam sebe pobedom nakiti.
DRUGI VOJVODA:
Ako daješ venac no junaštvu,
Moraš. druže, venac dati kralju;
Ako li ga deliš po mudrosti,
Na istu ga moraš stavit' glavu.
ĐORĐE:
Venac uvek krasi vođe glavu,
Al' ga plete ruka pomagača.
Ja ću rado vaš poklon primiti,
Ali i vi moju primte hvalu.
Gospodska nas sofra očekuje,
Hajd'te kući, i rane zavijte,
Pa na ves’o obed pohitajte.
SVI:
Živio kralj! Živio kralj! (odu).
JAKINTA:
Jednog vraga oružjem uništi,
Sad i drugog pravicom porazi...
Ponda kraljuj na miru bez brige.
ĐORĐE:
Čini, mati, što za dobro nađeš.
Toj ljubovi i takoj mudrosti
Sin se mora poslušno odzvati.
JAKINTA:
Brat Grubešin izdaju mu deli!
ĐORĐE:
U vlast tvoju predajem mu glavu.
(Uzme jedan list sa stola, gledi ga i s jedne i s druge strane).
Čist po svemu... (Piše).
Evo ti podpisa... (Daje ga materi).
JAKINTA (savija list).
ĐORĐE (žalostivo):
Krunoslave nema?
JAKINTA:
Pozvaću je!
ĐORĐE:
Ostavi je! Neka ne dolazi,
Kad je samo srdce ne dovodi!
JAKINTA (Zovne dvoranina da dođe.):
Nemoj srdce u to miješati.
Kod žene je mašta tako snažna,
Da je mora i srdce slušati,
No najposle ovo nadjačava.
DVORANIN (uđe):
JAKINTA (k njemu):
Kralj poziva gospođu kraljicu.
DVORANIN (ode).
ĐORĐE:
Da l' je uvek još onako tužna?
JAKINTA:
Rijedko se dava i viditi.
I sad više već proteče dana,
Od kako se nismo sastajali.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.