Kraljica Jakinta/23
| ←Deveti prizor | Kraljica Jakinta Pisac: Jovan Subotić DESETI PRIZOR |
Jedanajesti prizor→ |
DESETI PRIZOR
Marko i Njegoslav (uđu).
DOBROSLAV:
Šta je, Marko?
MARKO:
Nije dobro, kralju!
DOBROSLAV (Njegoslavu):
Idi kaži dvorskom vojevodi
Da sve momke stavi pod oružje.
NjEGOSLAV (ode).
MARKO (ćuti).
DOBROSLAV:
Zašto ćutiš?
MARKO:
Čekam, da me pitaš.
DOBROSLAV:
Po tom vidim da zle nosiš glase.
Dobri odmah govore glasnici.
No govori.
MARKO:
Ali nemoj, kralju ,
Da u Marku svog ne vidiš Marka!
DOBROSLAV (lupi nogom o pod):
Ta govori, nemoj ludovati.
MARKO:
Nigde nema župana Vukana.
DOBROSLAV:
Grom i pak'o... Šta je s Vladimirom?
MARKO:
I njega su uzalud iskali...
DOBROSLAV:
Šta?.. Zar nije Vladimir ubijen?
MARKO:
Nije, kralju... nedade se naći.
DOBROSLAV:
To sam u snu sam sebe vidio!
(Naglo.)
Na noge se, pa ih svuda traž'te...
Bez njih da mi natrag ne idete...
No, što stoiš... zar ne čuješ šta ti
Zapovedam...
MARKO:
Taki odlaziću...
Ali imam da ti nešto javim.
DOBROSLAV:
Brže! brže! Ko bega, ne čeka.
MARKO:
I Udobić tajno se udali!
DOBROSLAV:
U zao čas! Dakle odmah kaži
Da se bura sa svih diže strana.
Je l’ i Đorđe iz Skadra uteko?
MARKO:
Đorđe nije; tu mu je i mati!
DOBROSLAV:
U njima se nisam prevario.
Odlahnu mi. Još bit’ može dobro.
Vlast i sila u mojoj je ruci,
A munju ću za primer uzeti,
Pre neg što se od bega odmore
Planuće im nad glavom krovovi. (Odu.)
|