Hajde, striče, ženi mene,
Da mi srce ne uvene.
— Stani, sinko, dok se nađe
Dobra cura kakva za te.
— Hajde, striče, u to selo, 5
Da gledamo jednu curu.
Što rekoše, učiniše
I odoše u to selo.
A tog dana kiša pala,
Dođe cura od ajvana, 10
Raširi se, gnjate grije,
A baš ništa stid je nije,
Pa još jede komad ljeba
I spavati još bi šćela.
Stari šapće svom sinovcu: 15
»Hajde, sinko, da idemo
Nije ova cura za te.«
»Bogne striče ja je hoću,
Mahane joj naći ne ću.
Pa ako se ona grije 20
Bogme striče, ozebla je.
Pa ako je jela ljeba,
Bogme striče ogladnjela
Pa ako je spavat šćela,
Bogme striče umorna je«. 25
Mahane joj nać’ ne dade,
Odvede je i uze je.
Reference
Izvor
Sarajke, srpske narodne ženske pjesme, knj. 1; iz zbirke Milana Bugarinovića, [Sarajevo], Srbi tipografi grada Sarajeva, 1904., str. 46-47.
