Konj i konjušar
| ←Konj i magare | Konj i konjušar Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Jelen (prva basna)→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Konju konjušar zob krađaše i prodavaše, a namesto toga češaše ga i praše na dan po dvaput. „Nitkove!” — reče mu konj. — „Zaludu ti mene toliko tareš i oko mene lažeš, kad ti meni moju običnu zob ne daješ.”
Ovo pristoji onima koji ne ispolnjavaju svoje dužnosti, pak istom misle s „laži-maži” drugima oči da zamažu. Česni i nježni čovek stidi se i svoje iskati, a bezobrazni i παχύδερμος, debelokožni, i ono što je dužan, i što i može i mora dati, odlaže: sutra, po podne, malo počas, i tako sve tera napred. Čini mu se da se toliko većma gospodi koliko mu se više ište. Dar i poklon kad si naumio činiti, ne odlaži. „Bis bene facit qui cito facit: Dvaput dobro čini ko brzo čini.”
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|