Šećer Salko saruk savijaše,
Vjernu ljubu na krilo držaše,
Svoju ljubu u lice ljubljaše,
Svojoj ljubi tiho govoraše:
„O Boga ti, vjerna ljubi moja! 5
„Tri put si se udavala mlada,
„Koj' ti vojno najbolji bijaše?
„Kaži pravo, tako bio zdravo;
„Božja vjera mene ne ubila!
„Ništa tebe učiniti neću.“ 10
Ona njemu mlada progovora:
„O Bogu mi, šećer Sali aga!
„Kad me pitaš, dati pravo kažem:
„Prvi put sam za Adžijćem bila,
„U Adžijća malo bješe blaga, 15
„Al' me đido dobro milovaše;
„Drugi put sam za Kadićem bila,
„I u njega nekoliko blaga,
„I on mene dobro milovaše;
„A sada sam šećer Sali age. 20
„Prvi vojno, prvo dobro moje!
„Dobro li mi za tobom bijaše!
„Sve ja nosah dibu i kadifu
„I papuče spmom potkovane,
„A sad nosim bejaz hanteriju 25
„I papuče gvožđem potkovane;
„Drugi vojno, ni hoćeš, ni nećeš:
„Treći vojno, ni tamo ni amo,
„I kad šeće, ne mož' da s' okreće.“
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 183-184.
