Kosovski boj
(Odlomak iz pesme)
Sanak snila Milica gospoća,
što je snila, to se probudila.
Loša sana da ga bog ubije,
u subotu u oči nedelje!
Ka' se vedro nebo prolomilo, 5
sjajan Mesec na grad navalio,
sjajno Sunce sa zapada granulo,
a Danica zvezda krvavica,
svi Laktići po kraju pobegli!
Onda jutrom rano poranila, 10
kod Lazara na kulu izašla:
„O, Lazare, dragi gospodare,
mož' li mi se sanu dosetiti,
što sam sana noćas ja usnila:
Ka' se vedro nebo prolomilo, 15
sjajan Mesec na grad navalio,
sjajno Sunce s' zapada granulo,
a Danica zvezda krvavica,
a Laktići po kraju pobegli?"
Onda Lazo njojzi progovara: 20
„O, Milice, moja kukavice,
lasno ti se sanu dosetiti!
Što se vedro nebo prolomilo
to se naše carstvo preuzelo!
Što je Mesec na grad navalio, 25
to je Murat u Kosovo pao!
A što Sunce na zapad granulo,
to je Lazo tebe poginuo!
A Danica zvezda krvavica,
to si Milje mlada udovica! 30
A Laktići po kraju pobegli,
to je naša ljuta sirotinja!"
U toj reči sitna knjiga dođe,
sitna knjiga od cara Murata,
Murat Lazu, u knjizi mu piše: 35
„Ajde kupi po Srbiji vojsku,
s vojskom 'ajde u polje Kosovo,
isprati mi ključe od gradova,
baš ključeve od sedam gradova!
Da mi plaćaš terzimata prava, 40
terzimata od sedam godina!”
Na to se je Lazo zamislio,
pa vojvode svoje pokupio,
skupiše se u bijelu kulu,
pa se jadu jaduju vojvode! 45
Pročita im careva fermana.
Za gotovom sovrom zasednuli,
u vr' sovre stari Jug Bogdane,
a do njega Vuče Brankoviću
i do njega devet Jugovića 50
i ostale sve vojvode redom,
u dno sovre Miloš Obiliću!
No govori knieze Lazare:
„O moj dedo, stari Jug Bogdane,
možemo l’ se tome domisliti? 55
'Oćemo l' se caru mi predati?"
Svi ostali na to su pristali,
samo nije Miloš vojevoda
i tako je knjazu govorio:
„O moj dedo, knieže Lazare, 65
nećemo se mi jedanput predat!
Da pošljemo Iva i Milana,
oni znaju svakojaki jezik,
neka šeću po Kosovu ravnom,
nek oprobu tu carevu vojsku, 70
ima l’ mnogo vojske na Kosovu?"
Opremiše Iva i Milana,
te odoše u Kosovo ravno,
oprobaše tamo i ovamo,
prepoznat ih niko ne mogaše! 75
Teška vojska u Kosovo pala,
konji vište, a junaci pište!
I tada se braća povratila
i padoše u polje Kruševsko.
Ugleda ih Miloš vojevoda, 80
pred njima je junak išetao:
„0 ćuste l' me do dva pobratima,
beše l' isto Murat u Kosovo?"
„Isto beše i ćador razap'o".
„Imaše li vojske u Kosovo?" 85
„Ima teška vojska na Kosovu,
baš koliko na gorici lista,
konji vište, a junaci pište!
A tužno je očima viđeti,
a nekmo li s njima ratovati!” 90
„O boga vi, do dva pobratima,
to nemo'te Lazu kazivati,
no ga sada za to prevarite!
I ako ve on za to zapita,
nemojte mu pravo kazivati, 95
već ovako knezu vi kazujte:
'I što ima vojske na Kosovu,
sve je staro i još je ćoravo,
neće biti Ivu i Milanu,
a Milošu ni do ručka nema!'” 100
Uljegoše dve vojvode srpske,
uljegoše kod kneza Lazara.
Poskočio kneže na nogama:
„E boga vi dvije vojevode,
beše l'isto Murat na Kosovo?” 105
„Bogme beše isto na Kosovo!”
„Imaše li vojske na Kosovo?”
„Kad ne pitaš pravo ćemo reći,
i što beše, ništa ne valjaše,
sve je staro i još je ćoravo, 110
neće biti Ivi ni Milanu,
a Milošu ni do ručka nema!”
Kada začu Lazo lakrdiju
na noge je Lazo poskočio,
desnom rukom čašu do’vatio: 115
„Kom' ću danas čašu nazdraviti,
a išala će mu dobro biti!
Daj’ nazdravim Vuku Brankoviću,
reć’ će neko e volim šurake!”
Govorio stari Jug Bogdane: 120
„O moj zete, knieze Lazare,
ti nazdravi dolje u dno sovre,
nazdrav, Lazo Milošu vojvodi!”
A govori Vuče Brankoviću:
„Pozdrav Lazo veru i neveru, 125
sutra će te izdat u Kosovo!”
Podiže se Lazo na nogama:
„Zdrav Milošu, vero i nevero!”
To Milošu mnogo zazor došlo:
„Nevera ti uz desno koleno, 130
eto ti ga Vuče Brankoviću!”
Pa se Miloš ljuto naljutio,
a u ruke topuz ukrutio!
Pa do'vati Vuka Brankovića,
te ga vuče, a topuzom tuče! 135
Stoji 'uka nesrećnoga Vuka!
Niko ne sme Vuka odbraniti,
dok dostiže gospoća Milica!
