Korun kapetan i Nenad Jugović
0001 Čudno čudo na daleko kažu,
0002 U nekaka Juga zenđiloga
0003 U primorju i principovini,
0004 Juže ima na tovare blaga,
0005 Na iljade prebijele ovce,
0006 Na stotine konje i volove;
0007 Još u Juga više čudo kažu,
0008 Juže ima devet mili sina.
0009 Koliko se Juže posilio,
0010 Neće Juže da ženi sinove,
0011 Dok najmlađi ne bi za ženidbu.
0012 Kad najmlađi za ženidbu b’jaše,
0013 Otale se Juže podigao,
0014 Sobom nosi na tovare zlata,
0015 Ode pravo od grada do grada
0016 Pa isprosi devet snaha mili.
0017 Dok je Juže snahe isprosio,
0018 Tri tovara blaga poarčio,
0019 I za malo svadbu odgodio:
0020 Dok otide dvoru bijelomu!
0021 Pa pokupi svate za đevojku.
0022 Kako kuli u primorje dođe,
0023 Ode kupit svate po gradova,
0024 Dok sakupi devet stotin’ svata,
0025 Mloge zove morske dženerale,
0026 I suviše mlade kapetane,
0027 Svu gospodu na svadbu saziva,
0028 A ne zove Korun-kapetana,
0029 Od Koruna grada bijeloga.
0030 Kad je Juže svate pokupio,
0031 Otale se s njima podigao,
0032 Ode junak od grada do grada,
0033 Mile snaje doma dovodio,
0034 Svadbu čini i veselje gradi
0035 Za petnajest bijelije dana.
0036 Mile svoje iženio sine.
0037 Malo stalo, nije dugo bilo,
0038 A ne prođe ni neđelja dana,
0039 Ražljuti se Korun kapetane,
0040 Pa golemu vojsku sakupio,
0041 Na zenđila Juga udario,
0042 Staru Jugu glavu pogubio,
0043 I sina mu devet pogubio,
0044 Porobi mu prebijelu kulu,
0045 Pokupi mu iz riznice blago,
0046 Devet snaa Jugu zarobio,
0047 I vjernu mu ljubu pregazio
0048 Sa konjima od svoji vojnika.
0049 Tako njojzi dobra sreća bila,
0050 U kostima duša ostanula,
0051 Iza Juga čedo zadobila,
0052 Pa ne prođe mlogo ni za dugo,
0053 Jugova se porodila ljuba,
0054 Ona rodi jedno čedo muško,
0055 Muško čedo ama čudnovato,
0056 Baš ka da je od godine dana.
0057 Dobavila i popa i kuma,
0058 Pa krstiše ono čedo malo,
0059 I dobro mu ime nađenuše,
0060 Po imenu dijete Nenade,
0061 Kud ga pošlje da mu se ne nada,
0062 Toliko je žalost obuzela.
0063 A Nenadu u napredak pođe,
0064 Bolji Nenad od godinu dana,
0065 Nego drugo od dvije godine;
0066 Bolji Nenad od pet godin’ dana,
0067 Nego drugo od dvanes godina;
0068 Bolji Nenad od dvanes godina,
0069 Nego drugo od dvades i četiri.
0070 Kad navrši petnajest godina,
0071 Dovati se konja i oružja,
0072 Često ide po dugu mejdanu.
0073 Jedno jutro Nenad podranio,
0074 Pa je staroj majci besjedio:
0075 “O Boga ti, moja mila majko,
0076 “Je l’ istina što govore ljudi
0077 “Za nekaka Korun-kapetana,
0078 “Da je moga pogubio baba,
0079 “Devet brata pod mač udario.”
0080 Stara mati besjedi Nenadu:
0081 “Jest istina što govore ljudi.”
0082 Sve mu stara po istini kaže.
0083 Kad to čuo dijete Nenade,
0084 Pripasuje svijetlo oružje,
0085 A oprema dora od megdana,
0086 Okiti se što bolje mogaše.
0087 Tu ga stara sjetovaše majka:
0088 “O moj sine, dijete Nenade,
0089 “Ti ne idi Korunovoj kuli,
0090 “Da ti znadeš Korun-kapetana,
0091 “Da imadeš sokolova krila,
0092 “Ne b’ ti perje mesa unijelo,
0093 “A kamo li da bi utekao.”
0094 To govori, suze proljevaše,
0095 A to Nenad ništa ne slušaše,
0096 No pomenu Boga istinoga,
0097 A posjede dora od mejdana,
0098 Pa ga ćera zemljom i ćenarom.
0099 Na Sitnicu vodu dolazio,
0100 Tu na vodi devet đevojaka
0101 Đe bijele prebijelo platno.
0102 Tu im Nenad Božju pomoć viče,
0103 Đevojke mu Boga privatile:
0104 “Da si zdravo neznana delijo!”
0105 Besjedi im dijete Nenade:
0106 “Đe je kula Korun-kapetana,
0107 “I čije je prebijelo platno?”
0108 A đevojke suze proljevahu
0109 Rukom kažu Korunovu kulu:
0110 “Mi robinje Korun-kapetana,
0111 “Njegovo je prebijelo platno.”
0112 Kada začu i viđe Nenade,
0113 Bijele im kose do pojasa,
0114 Tu junaku vrlo muka bilo,
0115 Proli suze niz bijelo lice.
0116 Kad đevojke suze sagledaše,
0117 Ostaviše prebijelo platno,
0118 Junaku se bliže primakoše
0119 Pitaju ga, i mole junaka:
0120 Od kud bješe, od koga li grada,
0121 Kako li se po imenu viče?
0122 Nenad srcu odoljet’ ne može,
0123 No im kaza ko je i od kud je.
0124 Kad ropkinje jadne saslušaše,
0125 Ciče, pište, kao guje ljute,
0126 Nenadu se viju oko vrata
0127 I doratu konju od mejdana,
0128 Suze rone, Nenadu govore:
0129 “Bogom brate, dijete Nenade,
0130 “Ti se vrati dvoru bijelome,
0131 “A ne idi dvoru Korunovu,
0132 “Korun će ti pogubiti glavu.”
0133 Za to Nenad ni abera nema,
0134 No dorata konja naćerao
0135 U avliju Korun-kapetana.
0136 U avliju Korunova ljuba,
0137 Pokraj ljube četiri sluškinje,
0138 Za njom nose dva blizanca sina.
0139 Nenad njojzi Božju pomoć viče,
0140 Za Koruna pita kapetana:
0141 “Ono mi je Bogom pobratime.”
0142 Besjedi mu Korunova ljuba:
0143 “Be odlazi, crna tvoja majka,
0144 “Zar sa konja za Koruna pitaš?
0145 “Korun nema takvog pobratima,
0146 “Ako čuo na bijelu kulu,
0147 “Bogme će ti pogubiti glavu.”
0148 Taman oni u riječi bjagu,
0149 Dok eto ti Korun-kapetana
0150 Niz bijelu od kamena kulu,
0151 Za se vuče tešku topuzinu,
0152 Pa Korune poče besjediti:
0153 “Koji danas pobratima tražiš,
0154 “U mrtve ti oči zagledao,
0155 “No odjaši od konja dorina,
0156 “Pa mi đecu u bešiku ljuljaj,
0157 “Pokori se, poljubi mi ruku,
0158 “Ako ti je život omiljeo,
0159 “Jer te beli oću pogubiti.”
0160 I još nešto govoriti ćaše,
0161 Ne dade mu dijete Nenade,
0162 No poteže perli buzdovana,
0163 Pa udara Korun-kapetana.
0164 Koliko ga lako udario,
0165 Sa zemljom ga crnom sastavio,
0166 Pa odsjede od konja dorina,
0167 Salomi mu i noge i ruke,
0168 Najposlje mu oči izvadio,
0169 Dva blizanca sina pogubio,
0170 Pa mu b’jelu kulu zapalio,
0171 Devet snaa mili povratio,
0172 Pa Korunu ljubu zarobio,
0173 Odvede je dvoru bijelomu,
0174 Nek mu služi devet mili snaa.
