Kolo (D. Vasiljev)
Kolo
U zraku kolo igraju žene
u brzom, vilinskom taktu,
pune svežine, krvi, snage,
i nage,
belinom dana odevene,
i poje pesmu ruža i raja.
I kolo im nema početka
i pesma im nema kraja.
A dalje, u bolesnom hladu,
gde dršćući pilje u svaku mladu
ženu ćelavi i sakati,
neka želja poče plakati
noge, koje nikada nisu gazile,
kose, meke, kao svile,
oči, koje ništa nisu spazile,
koje nikad zdrave nisu bile...
Dršću i pilje u kolo sakati
i usne im se miču,
krv im i srce himne kliču
ženama vitkim, što igraju gole...
I oni mole, ponizno mole.
A žene,
pune svežine, krvi, snage,
i nage, rumene,
kolo igraju vilinskim taktom
zracima žarkim odevene,
i poje pesmu plesa i raja,
i pesma im nema početka,
i kolo im nema kraja...
|