0001 Digoše se age kolašinske
0002 u Moraču da kupe harače,
0003 pred njima je silan Hasanaga,
0004 u Moraču skupiše harače,
0005 u Manastir konak učiniše,
0006 oni muče stare kaluđere
0007 te im daju nebrojeno blago.
0008 Ljuto kune stari proigumne,
0009 a proklinje agu Asanagu.
0010 Otole se Turci podigoše,
0011 otidoše u Velje Duboko,
0012 no govori stari proigumne:
0013 "Ajde tamo, silan Hasanaga!
0014 Hajde tamo da te bog ubije,
0015 već te moje oči ne viđele,
0016 no dabogda tamo poginuo
0017 od sokola Tripka Gulišića!"
0018 U Duboko kad Turci dođoše
0019 na dvorove Tripka Gulišića,
0020 al’ u dvore Tripka ne bijaše
0021 u planinu bješe kod ovacah,
0022 no mu bješe majka i ljubovca,
0023 zulum čine kolašinski Turci,
0024 uteče im Tripkova ljubovca,
0025 pođe pravo Tripku na planinu,
0026 sve mu kaže što je i kako je.
0027 Otolen se Tripko podignuo,
0028 sobom uze dvadeset čobanah,
0029 š njima ode dvoru bijelome,
0030 tu on nađe silna Hasanagu
0031 i š njim dvadeset agah kolašinskih.
0032 No govori ago Hasanago:
0033 "Kopiljane, Tripko Gulišiću!
0034 Siguraj nam gospodsku večeru,
0035 vari ovce, a peci jaganjce
0036 i svakom drugu po đevojku,
0037 al’ đevojku al’ nevjestu maldu
0038 kojeno su skoro dovedene,
0039 Hasanagi tvoju vjernu ljubu,
0040 da je ljubim do zore bijele."
0041 Kad to začu Tripko Gulišiću,
0042 kolje ovce te peče jaganjce,
0043 na konake razredio Turke,
0044 Hasanagu sebe ostavio.
0045 A kad bilo doba u večeri,
0046 Tripko svoju dozvao družinu
0047 pa je njima riječ govorio:
0048 "Čujete li, braćo Dubočani!
0049 Koji agu svoga ne izgubi,
0050 kunem vi se, a vjeru vi dajem,
0051 od moje će ruke poginuti!
0052 Dajte njima vina i rakije
0053 i pjanahne šerbet-medovine,
0054 nemojte ih biti iz pušakah
0055 no skupite gljeta i sjekire
0056 te vi š njima potucite Turke."
0057 Ono reče, ode k Asanagi
0058 pa je divno preobuka ljubu
0059 i sjela je paši na skutove.
0060 Ono gleda Tripko Gulišiću,
0061 što to čini silan Hasanago,
0062 iza sebe dovatio sjeku
0063 te je Ture njome udario,
0064 udari ga među oči crne,
0065 pršte glava ka bijelo jaje,
0066 i uze mu konja i oruže
0067 pa ižljeze pred bijelu kulu
0068 te on vika na noge ovčare.
0069 Svaki ovčar svoga izgubio,
0070 svaki Tripku nosi tursku glavu,
0071 od Turakah niko ne uteče
0072 do Hasana crna Ciganina,
0073 zloga glasa i sramnog obraza
0074 da kažuje jade kadunama
0075 kako Turci ljubljahu Vlahinje
0076 i kako su harač pokupili.
0077 Pa mi, pobre, da se veselimo,
0078 nek su zdravo Rovčani vitezi,
0079 nji’ nikada Turčin ne zavlada.
