Koza, zelje i vuk
Neaki čoek kupio na pazaru jednoga vuka, kozu, i zelja. Vuka je za uzicu vodio za jednu ruku, kozu za drugu, a zelje uprtio na leđa. No kad dođe do jedne rijeke, valjalo mu je gazit' i nikako nije mogao nositi zajedno ni dvoje, a kamo li sve troje. Sad se nađe na čudu, — kako će učuvati kozu od vuka, a zelje od koze. Kažite sada vi mene, kako bi ste vi prenijeli?
Oni: najprije bogme kozu, vuk zelje ne će.
On: e dobro je.
Oni: pak prihvatit' vuka, pa se vratit' za zelje.
On: a pošto se vratiš zelje, da li ne će vuk kozu zaklati?
Oni: ne, ne sad vuka, nego zelje, pa onda se vratiti po vuka.
On: a da li ne će pojest' koza zelje, doklen ti preneseš vuka?
Oni: a da kako, duše ti, kaži?!
On: Bogme, najprije ću prenijeti kozu (vuk ne će zelje), pa se vratiti za zelje, pa zelje ostaviti, a kozu opet prenijeti pa ostaviti, a vuka prihvatiti, pa pošto prenesem
vuka, poći opet, po drugi put, za kozu.
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
Vrčević, V. 1868. Srpske narodne pripovijetke ponajviše kratke i šaljive. Biograd: Srpsko učeno društvo. str. 204.