Kod Studenice
| Kod Studenice Pisac: Kosta Popović |
Gora je pusta, šuma je nema,
U tojzi gori Nemanjića hram,
Svet kada spava, umoran drema,
Tad se on sija i slavi sam!
Vekovi idu, i vreme leti,
Čudna je, čudna božija moć,
Nad divnim hramom kraljeva sveti,
Još nikad, nigda ne beše noć.
Još dan za danom, pa veće eto,
Obnoviće ga srbinjski sjaj,
O, onda, onda, mesto nam sveto,
Kraljeve naše vaskrsni, daj!
Prošlo je vreme, minula leta,
Od stare slave tek osta glas,
Al’ dok je srpskih mišica četa,
Sazreće, znajte, slobode klas...
Or’te se, or’te, zelene gore,
Vreme je blizu za sveti dom,
Da s’ opet vrata sveta otvore
Željenom svome i kralju svom!!
Izvor[uredi]
1865. Vila. Godina prva, broj 25, str. 309.
|