Knićan Steva tanko popijeva
Knićan Steva tanko popijeva,
Zove Kiša, oće da ga šiša:
Na sred vojske Kiš na konju stoji.
Vojsku broji, Knićana se boji.
A kad sunce od istoka sijnu,
Vojsku krenu, pođe Segedinu,
A za njime Knićaninu Steva.
Na alatu, sav u čistom zlatu.
Za njim ita, svud za Kiša pita,
Pita, di je, oće da ga brije,
Puške puni, da Kiša sapuni;
A Kiš beži – beži bez obzira,
Banda njemu žalostivo svira.
Izvor
[uredi]Stevan Bošković. 1862. Bačvanske pesme. Pečatnja Ignjata Fuksa: Novi Sad. str. 84.