Kneginja od Tribala (drama u tri čina)/14
XIV
KNEGINjA, GOSPAVA, PREĐAŠNjI
KNEGINjA (Na kuli se otvaraju vrata i svi upru poglede tamo. Pojavljuje se kneginja bez gornje haljiie i raspletene kose. Za njom Gospava. Kneginja je pod utiskom dubokog bola ali je pribrana, Ona ostaje na stepenicama i potresenim, a ipak svečanim glasom govori): Gospodar moj i vaš, konte Brane, Graf od Maće, preminuo je!
SVI (Skidaju kape): Bog neka ga prosti!
GOSPODAR GROPA: Najsvetliji mač, koji se visoko iznad naših uznosio, prekrhao se; junački branilac Kroje svetom je promenio! Neka mu je slava!
SVI: Slava mu!
KNEGINjA: Knez htede, al’ ne stiže da se oprosti sa vama, al’ iz pogleda mu, zadnjeg pogleda razumedoh, da je hteo reći: „Pozdrav starešinama od mene, poslednji pozdrav, nek ne dozvole da se omrači prošlost Krojina, neka izginu za slavu njezinu!”
JOVAN STREZ: Ko prvi od nas pogine, nek nosi pozdrav gospodaru mrtvome da ćemo svi pre izginuti no omračiti slavu Krojinu.
KAPETAN PERDUČI: Bog neka prosti kneza i nek nam usliši molbe, gospođo, da tebi snage da, bol da podneseš.
GOSPODAR GROPA: Gospodo starešine, ja verujem da je knez bio kadar reći makar jednu reč, poručio bi nam: Smrt moju vojsci ne objavljujte, nek veruje da još živim ja i — neka Moz veruje da još živim ja.
JOVAN STREZ: Jer odista bi bilo zlo, ako bi Moz odnekud doznao za smrt kneževu.
GOSPODAR GROPA: Stog kneževa smrt nek ostane tajna najveća. Neka nam bude zavet: kneževu ko objavi smrt biće izdajnik!
SVI: Tako je!
GOSPODAR GROPA: A sad, gospodo, ostavimo kneginju njenoj bolnoj dužnosti i pođimo svojim vojskama. Čekaju nas nedovršeni poslovi, a i vojska je dugo bez starešina. (Klanjaju oe kneginji).
KNEGINjA: Milostivi Bog neka vam je u pomoći! (Starešine se razilaze)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|