Robinovo rođenje
(J. Aranj)
Kraljičinu baštu
Zora obasjava:
Bela ruža, rujna ruža ...
Crna moma, plava?
„Aj kraljice, sele,
Života mi kradeš:
Daj mi onu rujnu ružu,
Ako boga znadeš!
Srce mi je bono,
Jad me kolje kleti:
Ako umrem, sa one ću
Ružice umreti!" —
„Brate, Kazimire!
Joj, nemaš li stida?
Neću!. Idi!. To ne mogu,
Očnjega mi vida!
Odoh na jutrenje,
A ti lezi, spavaj;
Kad si bolan, na dušeci
Svilni se odmaraj!"
Kraljica se krene,
A ruže za njome,
Neljubljene, negrljene
Ponosite mome.
Molila bi boga —
Nema brojanica;
Koja će ih da donese
Sad od golubica?
„Idi, dušo, Klaro,
Lako je na danu,
Il su tamo na klecalu,
Il su na divanu!"
Traži Klara, traži,
Al njih ni od leka,
A kraljica u crkvi je
Tako željno čeka.
Traži Klara, traži,
Čitav sahat prođe,
A kraljica zamanice
Čeka da joj dođe.
Međ mome se nije
Više ni vraćala,
Već u groblje živa bi se
Jadna zakopala.
Pod zemlju bi crnu,
Al pred oca neće,
Pred svog sedog oca neće
Prebijeno cveće.
„Ćerko moja, ćerko!
Kakva ti je beda?
Kazuj, Klaro, ocu tvome,
Što si tako bleda?"
„Jaoj, oče!.. Ne — ne!
Ne muči me time!.
Pod nogama prah ti ljubim —
Oče, pogazi me!"
Zabrujalo zvono,
Kralj za sofru sede,
Ali skoči Felicijan
Pa pred kralja grede.
On pred kralja grede,
Al za sofru neće,
Već u ruci osvetničku
Dimišćiju kreće.
„Tvoj život za ćer mi!"
Felicijan reče,
Pa kraljici četir prsta
Sa ruke otseče.
„I Lajuš, i Andro!.
Nek životom plati!."
Sreća, što se i Đulafi
Oruža dohvati.
„Čelenji! Ubij ga!.."
Felicijan pade...
Tu ga sluge raznesoše
Po tom na komade.
„Haj, kraljpce, ljubo,
Avaj oči moje!
A šta tražiš za bolove
I za prste tvoje?"
„Za kažiprst Klaru,
Za palac mu sina,
Nek poginu groznom smrću
Na trgu Budima.
Za dva druga prsta,
Drugo lane belo,
A za krv mi i zeta mu
Pa i pleme celo!"
Krvave su zvezde,
A burni su dani,
Od udara ovakovih
Bog da nas sahrani!
