Kajgana

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Kajgana
Pisac: Branko Radičević


Branko Radičević.gif

Kajgana


„Mila mamo, slatka mamo,
Vazda dobri besmo,
De kajganu načini nam,
Baš se zaželesmo!“

Tako deca lepo mole,
A sluša i maja,
Loži vatru, sprema tavu
I masla i jaja.

Ali škripe kujni vrata:
Ko li i otvara?
Uđe neko: — „Dobar veče!“ —
To je baba Mara.

Tek je deca opaziše, —
Ta samo i gledaj! —
Skleptaše je: „Baba-Maro,
De nam pripovedaj!“

Što će baba, nije fajde,
Već je u kut sela,
Pr
„Dela, bako, dela!“

„Dva deteta, kô vi mala,
Majke svoje ne slušala,
Pa zato i Bog pokara“, —
Tako zače baba Mara.

„Išla šumom jedanputa,
Zalutala sa svog puta.
Išli pored grma, trna,
Uvati i nojca crna.
Setiše se ti vukova
I vampira i smukova,
Gvozdenzuba i veštica,
Oni deči izelica,
A suviše ti psoglava,
Pa i uze grdna strava;
Od strâ im se kosa diže —
Deca jedno drugom bliže.

(Šuma svu)da sve tavnija,
(Sve t)avnija, sve strašnija;
Nigde puta, nigde staze:
Sve to većma zailaze.
Ta ne vide ni de staju,
A kamoli kom će kraju;
Sa nogu su spali jadni,
A ko vuci veće gladni.
Strašni Bože, al' kroz tminu
Da l' to oganj amo sinu?
I gle opet, samo preko,
A baš nije ni daleko.
I deca su za čas tili
Pred vratima jednim bili;
Čudna vrata ta bejahu,
Ma lep miris propuštahu.
'Ajd'mo, ajd'mo!' stari reče,
Kajgana se bogme peče.'
I unutra ulegoše —
No da vidiš sreće loše!
Oboje se skameniše
A od čuda što spaziše,
Od stra im se kosa diže —
Deca jedno drugom bliže.

Svud oko nji ko kujina,
Svud popala garotina,
Oganj gori baš na sredi,
Kraj njeg' jedan mačak sedi;
Veći mačak od teleta,
Pred njim ruka od deteta,
Na ugljenu on je drži,
Prevrće je, pa je prži.
Al' tek decu što ugleda,
Popreko ih on pogleda,
Pa s' uspravi, zamauknu,
I grom puče, munja suknu,
Kroz dimnjak joj oganj sunu,
S njom veštica dole munu,
Te na decu —.“ Tako baka,
Pa rašiti ruke,
Da dovati dece dvoje —
Jao njine muke!

Poskočiše, povrisnuše:
„Jao, majko, jao!“
Skoči majka od ognjišt(a),
Dece joj je žao.

Skoči jadna, ma nekako
Tavicu izvrati,
Pa kajganu svukoliku
U pepeo sprati.

I tako ti propade
Kajganica jadna,
I deca je ostaše
I željna i gladna,

Jera nije kokica
Jaja više snela —
Ao, bako zlosretna,
Voda te odnela!


Vikipedija
Vikipedija ima članak u vezi sa ovim tekstom:


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branko Radičević, umro 1853, pre 167 godina.