Karađorđu
| Karađorđu Pisac: Milica Stojadinović Srpkinja |
Srpska sudbo vrlo prevrtljiva,
Pade nebo u koje je gledȏ
Izbavitelj robinje Srbije.
Posle sunca navuče s’ oblakom,
I daleko otrgnu junaka
Od namere duha njegovoga.
Pa najposle crna neumitna
S rodom srpskim jošt nepomirena
I smrt ranu na put mu istisnu
Gorku čašu pravog mučenika.
Karađorđe, nad Srbijom zvezdo,
Za kojom je sloboda sinula
Ti si lepo braću osvetio
Birčanina i kneza Aleksu,
I sve druge što su popadali,
Nad grobom im uzdrmao lunu
Te su vrazi pali ’iljadama,
A tebe će ruka Spasitelja
Osvetiti sa srećom Naroda!
To će biti radost tvojoj duši,
I nagrada za smrt mučenika!
Izvor
[uredi]- Rakitić Slobodan, Antologija poezije srpskog romantizma, Beograd: SKZ, 2011, str 301-302
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milica Stojadinović Srpkinja, umro 1878, pre 146 godina.
|