Kapljice (Vladimir Vasić)
| Kapljice Pisac: Vladimir Vasić |
1
Ne bi sunce nikad selo,
Doveka bi ono sjalo,
Samo lice da ti belo
Nije, dušo, ugledalo;
Al’ kad gore izvije se,
Pa kad počne svet da grije,
Ugleda te, sakrije se,
Jer od tebe lepše nije.
2
To bi nebo vedro bilo,
Ne bi nikad pomrčalo,
Samo ovde na zemljici
Da te nije ugledalo.
Al’ teško mu što ti čelo
Još od njega vedrije je,
Pa zato se ’nako mršti
I po sebi oblak seje.
3
Oko tebe što obleće,
Što se nija tamo-amo,
Što vrh tebe nekad trepti,
To je lahor, dušo, samo.
A što li je, pitaš, dušo,
— Da se tebe namiriše,
Kad po svetu bude pošȏ,
Da sa tobom samo diše.
4
A zar misliš da je biser,
Što se po dnu mora krije —
Ta zrnceta što su suze,
A to biser, dušo, nije.
Gorskih vila to su suze,
Pa ih u dno morsko kriju —
Jer od njih si sviju lepša,
Stoga vile suze liju.
5
Kad bi ti se niz to lice
Vrela suza skotrljala,
I kada bi nešto, zlato,
Na zemljicu meku pala;
To bi onda ona zemlja,
Suza tvoja gde je pala,
Lepim strukom od bisera
Neprestano urađala.
6
Al’ bi nešto lepo bilo
Kad bi pokraj rumen-đula,
Ili pokraj drugog cveća,
Tiho, dušo, uzdahnula!
Jer taj uzdah, uzdah mali,
Milo cveće sisalo bi,
Te otade sve doveka
Dahom tvojim disalo bi.
7
Nije dušo, ono sunce
Što se nebom ’nako kreće,
Već po plavom onom svodu
Senka tvoja to se šeće.
Nemoj mislit za te zvezde
Što se nebom divno roje
Da ih drugi neko pali —
Ta pale ih oči tvoje.
8
Sa usta osmeh, u njemu zoru,
U licu sunce što zemlju sja,
Na grudma krina bijela dva
Našȏ sam, dušo, našao ja.
U vedrom čelu, plavetnom nebu,
Zvezde u oku vatrenom tvom,
U srcu ljubav, poljupce vrele,
I život pravi životu mom.
9
Da je lepo, veliš, videt
Kad u more sunce gleda,
Ili kada svako veće
Za tu goru ono seda.
To je lepo, al’ lepše je
Kad iz oka te zračice
Gasiti ih počne sanak,
Pa ih skriju trepavice!
10
Oj, kapljico sitna moja
S vrela srca uzabrata,
Grejalo te sunce jarko
Iz očiju moga zlata.
Stapalo te oko njeno,
U potok se prelivala,
Te se tobom zlato moje
Svako jutro umivala.
U loznici, 1861.
Izvor
[uredi]- Rakitić Slobodan, Antologija poezije srpskog romantizma, Beograd: SKZ, 2011, str 433-436
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vladimir Vasić, umro 1864, pre 160 godina.
|