Kako će zeta poznati
Oj poponče, travo plemenita,
Ne prepinji s' s morja na Dunavo,
Da ne pređu Turci u kaure,
Da ne otmu od kralja devojku.
Popon trava nije ni hajala,
Već prepinje s' s morja na Dunavo,
I prođoše Turci u kaure,
I oteše od kralja devojku.
Tuži, cveli devojačka majka:
„Ja ne žalim što je odvedoše,
„Već ja žalim, što zeta ne videh."
Al' povika junak iz svatova:
„Muč', ne cveli, devojačka majko,
„Lako ti je zeta poznavati:
„Pod njime je konjic bela vila,
„Sedlo mu je roga jelenjega,
„Uzda mu je od zelene svile,
„Iz usta mu modar plamen liže,
„Iz kopita oganj vatra seva:
„Eto tim ćeš zeta poznavati.“
Izvor
[uredi]B.M. 1875. Srpske narodne pesme. Pančevo, Naklada i štamparija braće Jovanovića. str. 36.