[Kad je bilo u gladne godine]
Kad je bilo u gladne godine,
bilo žito trideset dinara,
ostanala majka udovica,
i na ruke njojni devet sina,
i deseta Anđa mila ćerka. 5
Pa gi majka torbom odranila,
i deca su njojna nastanala.
Braća su se mlogo poštovali,
imanje su grdno iskupili,
i mlogo se oni ogazdili, 10
iz bogate kuće oženili.
Sal ostade Anđa njina sestra,
sal ostade ona za udaju.
Mlogo ljudi njum gu zatražiše,
i iz bližnja i dolečna mesta. 15
Pa su braća dogovor pravili, —
ja kude ćev sestru da udadev.
Tada reče najmali brat Jova:
„Moja braćo, moja mila braćo,
ako sestru blizu odademo, 20
a mi smo ti mlogo željni sestre,
pa ćemo vu često dooditi,
pa će bude sestra ukorena,
ukorena svoji ukućani.
Da mi sestru daleko udamo, 25
pa ćemo vu redom odlaziti,
pa će bude sestra omiljena,
omiljena svoji ukućani.“
Pa su sestru daleko udali,
udali gu tri konaka mesto. 30
Kad svatovi za Anđu dođoše,
Anđu uzeše, čumu ostaviše.
Kad je Anđa novi dvori došla,
na jetrve se je pofalila
kako ima devet mili braća, 35
kako će vu često dolaziti.
Al’ da vidiš onu crnu čumu,
pa vu izbi njojni devet brata,
devet brata, njojne devet snave,
pa vu izbi njojni bratančiki, 40
sal ostavi onuj crnu majku.
Pa stanalo tri godine dana,
nikoj nema u Anđu da dođe.
Al’ da vidiš Anđe jetrvice,
sas Anđu su seir poterale: 45
„Mori Anđo, naša jetrvice,
mlogo tvoji braća doodiše,
sas konji ni dvori prekopaše.“
Tad se Anđa mlogo ražalila,
pa plakala tri dni i tri noći. 50
Milome se bogu ražalilo,
pa oživi najmaloga brata,
pa mu stvori konja od lopatu,
a pogaču od tuj crnu zemlju,
i stvori mu jednu kartu vino, 55
pa on pođe u sestru na gosti.
Doleko ga sestra presretnala
i njemu se oko vrat obvila:
„Zašto, Jovo, zašto mili brate,
što me mene tol’ko zabraviste?“ 60
„Mila sestro, rabota je teška,
devet smo ti kuće napravili.“
„More Jovo, o moj lični brate,
a što si mi tol’ko zemljosao?“
„Mori Anđo, mori mila sestro, 65
neje l’ko zemlja da se radi.“
„More Jovo, o moj mili brate,
što mi, brate, na tamnjan mirišeš?“
„Mila sestro, klisar sam u crkvu.“
Gostovao tri dni i tri noća. 70
Prijatelji svoji zamolija
da mu sestru na gosti opuštiv.
Prijtelji sestru opuštiše,
pa odoše kude svoju majku.
Kad su došli u to njino selo, 75
pored crkvu put gi je naneo,
pa ga pita Anđa mila sestra:
„More Jovo, more mili brate,
što je tol'ko groblje podnovljeio?“
„Mori sestro, mori mila sestro, 80
pomreli su mlogi stari starci,
stari starci i tej stare babe.“
„More Jovo, more mili brate,
ta ja vidim naši beli dvori,
nikoj nema po nji da ni šeta, 85
niti deca pred nji da se igrav.“
„Mori sestro, mori mila oestro,
svi su deca po stoku otišli.
Idi, sestro, naši beli dvori,
moga konja srce zabolelo, 90
oko crkvu njega da zavodim."
I Jova se u groba uvuče.
Sestra ide svoji beli dvori.
Al’ da vidiš čudo i nevolje,
sve su dvori u pelen urasli, 95
nikoj nema po nji da se šeta.
Kad gu vide njojna stara majka,
i ona se mlogo zaplakala:
„Mori čumo, mori crna čumo,
što mi ubi moji devet sina? 100
Što mi ubi moje mile snave?
Što mi ubi moji unučiki?
Zašto, čumo, mene ne ubiješ?“
Tad oe Anđa žalno zaplakala:
„Mori majke, mori mila majke, 105
ta ja sam ti tvoja ćerka Anđa!“
Tad se one jadne prigrnale,
prigrnale, obe zaplakale.
Pa plakaše tri dni i tri noća,
i miloga boga zamoliše: 110
„Mili bože i božji anđeli,
stvorite ne crne kukavice,
da kukamo dokle život traji.“
Bog gi stvori crne kukavice.
