[Kad je bila prva razmirica]
Kad je bila prva razmirica,
razmiri se Vlaško i Bogdansko,
Zarobiše Maru udovicu,
i uz Maru dve deca malečki:
jedno Janko, a drugo Janinka; 5
Janka nose u Soluna grada,
a Janinku u Sibina grada,
Maru terav u Nova Pazara.
Tuj su mloge godine minule,
dođe reda Janko da se ženi. 10
Pođe Janko redom po gradovi,
da si traži za sebe devojku.
Nigde nema za njega prilika.
Pa otide u Sibina grada, -
Tuj si nađe za sebe iriliku, 15
baš sestricu Janinku devojku,
odvede je u Soluna grada.
Svadbu pravi za nedelju dana,
za godinu čedo zadobiše,
ne imalo ni noge, pi ruke. 20
Govorila Janinka nevesta:
„Čuješ li me, gospodaru Janko,
da ti ideš redom po gradovi,
da mi nađeš jednu staru babu,
da mi baba muško čedo ljulja!“ 25
Ode Janko redom po gradovi,
pa otide u Nova Pazara
i tuj nađe jednu staru babu,
odvede je u Soluna grada.
Stara baba muško čedo ljulja, 30
Čedo ljulja i još pesmu poje:
„Nuni, nuni, babino unuče,
i od sina i od milu ćeru!
To dočula Janinka nevesta,
pa kazuje gospodaru Janku: 35
„Gospodare, Janko od Soluna,
stara baba muško čedo ljulja,
čedo ljulja i u pesmu poje:
„Nuni, nuni, babino unuče
i od sina i od milu ćeru!“ 40
Pita babu Janko od Soluna:
„Čuješ li me, ostarela majko,
što ti naše muško čedo ljuljaš,
čedo ljuljaš u pesmu kazuješ:
„Nuni, nuni, babino unuče?" 45
Al’ govori ostarela majka:
„O moj sinko, Janko od Soluna,
kad me pitaš pravo da ti kažem:
kad je bila prva razmirica,
razmiri se Vlaško i Bogdansko, 50
zarobiše mene udovicu.
Tebe nose u Soluna grada,
a Janinku u Sibina grada,
mene terav u Nova Pazara,
Bog rekao da se sastanemo. 55
Ti si, sikko, sestricu uzeo,
a ja sam vi vaša stara majka!“
Progovara Janko od Soluna:
„Čuješ li me, Janinke sestrice,
ti da odiš kud slunce izgreva, 60
ja da odim kud slunce zalazi,
e da bi se iz grej ispatili!!
