Kad se ide za devojku
Siv sokole, de ćemo na konak?
Gospodaru, de je tebe drago.
Men je drago u Đuru na konak:
Đura čini jednak tri radosti:
Sina ženi, a ćerku udava, 5
A trećo mu muško dete plete.
Snahe vije venac od bisera,
Ćerke vije venac od nevena,
Sinu konje u rahtove steže.
Njemu mila ćerka progovara: 10
„Nesam li te, tato, poslušala?
Snahe viješ venac od bisera,
A men' viješ venac od nevena?"
Bašta ćerke vako odgovara:
„Kada bude u polje zeleno, 15
Kad’ se sretnu oboji svatovi,
Snaha zalve venac da promeni.
Zet i šura konje da promene,
Barjaktari barjake da mene!"
Zet i šura konje promeniše, 20
Barjaktari barjake meniše,
Snaha zalve venac ne promeni.
„Luda li sam, mila moja zalvo!
Luda li sam venac da promenim?
Da ti dadem venac od bisera, 25
Da mi dadeš venac od nevena!"
