KRAJ BLEĐANA...
Kraj bleđana tužna žiška
Pored stola sedim moga,
K'o siroče ostavljeno
Pored groba ledenoga.
Spustila se crna nojca,
Tišina je... gluvo j' doba...
Kad, al' nešto viknu mene
Tužnim glasom, k'o iz groba:
„Pomozi mi, dragi brate,
Potokom mi krvca teče,
Brijačicom ljute strasti
Pakleni me đavo seče!"
Ja pogleda oko sebe,
Ali nikog ne opazi,
Tek pauka ia pređama
Čak do zemlje što se slazi.
Al' opet se čuju glasi,
Tužni glasi k'o iz groba:
„Pomozi mi, dragi brate,
Pomoći je krajnje doba!
U meni, u kletom gnezdu,
Otrovne se guje roje;
Ja te vičem, ja te zovem -
Mučeničko srce tvoje!"
Ala si me poplašilo,
Ao ludo srce moje!
Ti me zoveš, ti me vičeš?
A ja mišlja, bog zna, ko je!...
