KOD TEBE SAM...
Kod tebe sam bio juče,
Divotanče, belo luče;
K'o carica na prestolu
Na kadivi sedila si,
Kroz prozore na široko
Na Dunavo gledala si.
Lepa si mi tada bila
K'o u gori bela vila!
Ni danuti nisam smeo
Nekmo l' ruke da raširim!
Strah me beše, da te kako
U nebesa ne odpirim.
Nemo sam te tada gledo,
Ponosito, lepo čedo!
Gled'o sam ti vlasi, lice,
Oči, prkos neba plava,
Što pesništva punije su
Nego zorom rose trava.
Ćutao sam, kao raka,
Oj uzore devojaka!
Nisam smeo, da ti kažem
Šta me mori, šta me boli,
Ili srce ojađeno
Kako li te strastno voli.
Ali za to, devo mila,
Je li da si opazila,
Je li da si primetila,
Da te ljubim, da te volim,
Da se mesto višnjem bogu
Za blaženstvo tebi molim!
Ta suzica ona mala,
Što mi je iz oka pala,
Što je tako dobro došla
Kad se bono srce slama —
Više ti je tada rekla
Nego hiljadu pesama!
