I. Vazov: Srpskim pesnicima
Je me croyais apôtre et on me dit apostat
V. Hugo
Vaš umorni sam čuo krik
Da plač mi gorki sreta.
Ne. Zloban moj ne beše klik,
No bratska ljubav sveta.
Ja ne hteh biti sejač zla
Ni pesnik bratske zlobe,
U pesmi suzom gušim se ja,
Suze mi dušu drobe.
Ona je, braćo, tuge sliv,
Negde bolom glasno izliven,
Ona je gnev i izraz živ
Za jad narodni skriven.
Muku zar da mi stiša grud?
Da ćutim bol dok jača?
Ćutit kada svaki ud
Dršće pred grozom mača!
O, a vi, šta je u vas?
Zaraza grozna, kobna.
Iz pesama vaš zao glas,
Omraza bije zlobna.
Iz vaše pesme ne čuh ton
Za ljubav da se krene;
Omraze samo čujem zvono.
Roblje ste mreže njene.
I bes je mržnje opio vas,
Osvetu tražite glasno,
Ne poštuje mi ni jedan
Negodovanje časno,
Za razapetu pravdu, rad
Čast, što mi prljate blatom,
Za udar što ga daje sad
Brat, tukući se s bratom.
O, avaj, do visine te
Ne stiže vaša muza,
Iz vihra njenog slutnja gre,
Lik krivi tu Meduza.
Sejat neću pesmom zlo,
Ja nisam pesnik zlobe.
O, pesma moja — plač je to,
Suze mi srce drobe.
Plačem vaš grozni poklič zli
I bezumlje i zlobu,
Budućnost plačem, koju vi
Sad predajete grobu.
(1913) (Prepevao M. B.)
